Полиција

— #11 —

дужности. Још теже, да су оне, саме полиц. власти, баш у погледу јавне безбедности, допуштале да се „зло рашири и ухвати дубоког корена“ ![>

6. Ништа боље о нашој полицији није мислио ни "Министар Правде у години 1899, баш опет у погледу јавне "безбедности:

„.... Па и поред те наредбе, полицијске су власти вршење ове своје лужности (извршивање полицијског надзора по судским осудама) готово сасвим напустиле, ма да су и без те наредбе, по свом позиву дужне, да у интересу опште сигурности воде строгог рачуна о оваквим људима“. (Распис од 20-11-1898. г. Бр. 4211).

Дакле, полицијске власти потпуно су пренебегле вршење једне међу најважнијим мерама за одржање јавне безбедности, на чију примену полаже особиту важност Др. 5ећпејскен у делу: „фе затесћШсће Абрађец дег Ропзе!“.

в. Међу најопаснијим клицоношама болести које најтеже угрожавају јавну безбедност, сматрају се, и по криминалној науци, а то нам и сувише добро показује искуство код нас: скитачки цигани. Они су тако исто опасни и по санитетску полицију, као преносиоци зараза.

На ту опасност обратиле су пажњу све културне државе, применом најефикаснијих мера. До рата балканског код нас је о томе издато: височашје решење од 1860. г; уредба од 25-1-1860. под ВАг. 602; две одлуке од две народне скуп штине и то од 21. и 22-1Х 1859. г. и друга од 31!-Х-1882, г,; Министар Финансија издао је уредбу о начину населења 1860. г. ЕМ. 860; најзад министри унутрашњих дела издали «у 15 и словом петнаест наредаба. Недостојало је још једино — проклетство Цара Лазара. Па ипак све је то остало 1. икаквог дејства. Власти нису учиниле своје.

г. Да су полицијске власти бацале у заборав примену закона и по другим областима осем јавне безбедности, један врло карактеристичан пример пружа нам Министар Народне Привреде у својој наредби, у којој вели:

а... јер извесне законске одредбе (из закона о водама) нису ни за туних 30 година примењиване“. (Види: Полицијски Гласник бр. 3. од 18-Х!-1909. г.).

д. Колико је код наше полиције био развијен култ рада, нека за пример послуже сведоџбе самих министара: