Полиција

~

— 100 —

или кажњивом радњом, казао је текст само „ако је ко... дао повод“. Под овим „ко“ могли би разумевати и правна лица, кад не би знали, да „зосјејав деПпаџеге поп ројез!“, — осим по својим представницима, који међутим, за се не могу подићи тужбу. ако нису били лично повређени у части. У 5 218: говор је о реторзији увреде са увредом, а опет не знамо, да ли је било мишљено и правно лице, које може повратити увреду. У 5 221 набројена су специална колективна лица, а то само надлештва или политичка тела. И у наредној одредби: наведена су надлештва и политичка тела као „лица“. Интересантно је, да пишу мотиви на стр. 532 око проблема увреде: „Под добрим гласом разуме се онај глас, који. дотично лице има у кругу људи, међу којима оно живи ну коме је кругу позвано, да живи.“ Ако је било то мишљење: искрено и за сва правна лица, значи то јаку антропоморфистичку фикцију.... На стр. 533 се разлаже око проблема клевете овако: „Код клевете је главно мишљење трећих. Отуда. се може довести у опасност добар глас, глас умрлих, колек-. тивних заједница, правних личности, глас каквог надлештва: или политичке организације, док се код увреде може говорити само о повреди живих, јер се ту има посла са осећајем: живих појединих личности... Код увреде је напад на субјективну страну части. док је клевета напад на објективну страну т. ј. на мишљење трећих о субјективној страни части другог.“ На стр. 534 се вели и ово: „Немају осећаја или свести умрли, неорганизоване заједнице“. (Могло би се питати, да ли имају „организиране задужбине“ — овај осећајг) Но кад говоре мотиви (стр. 555—557) нарочито о колективним лицима, а то: у вези са увредом надлештва и политичких тела, против очекивања одмах расправља се питање и о увреди и о клевети колективних заједница. Појам колективне заједнице истумачен. је по науци као удружење људи или установе, које се сматрају као једна целина у правном смислу. Примери су таквих целина према мотивима „разне корпорације, друштва, удружења, еснафи, занатска удружења, политичке партије, сталежи, друштвене класе или заводи, задужбнне, новине и др.“ За. тим изнета су различита мишљења о питању, да ли постоји част ове целине као таква, која је потпуно независна од части појединачних чланова. Потврђење овог питања „налази своју