Полиција

— 101—

дубоку основу у томе факту, што се од ових правних целина "очекује рад у служби извесних циљева и да оцена тога рада зависи само од тога, како целина функционише, а не од тога, жакви су појединци“ (стр. 556). Даље пише у мотивима, да је у науци спорно питање, треба ли свима колективним зајед'ницама признати ову пасивну способност вређања. „Ван спора је њено признање за правна лица. Наука захтева то признање за све организоване удружене људске целине, које је право као такве признало. Овај се захтев организације захтева с тога, што се с тиме ограничавају једна од друге појединачке и заједничка сфера рада и утврђује субјекат, који има право на тужбу“. А на стр. 557 читамо мало друкчије, наиме, да има увреде само код живих. који осећају личност, да се „под извесним околностима може нанети увреда и колективној заједници имено, кад је колективна заједница организована као правно лице. Има таквих при којима није чак потребно име'новати поједина лица нити пак у опште познавати људе, који чине такву организовану колективну заједницу“. И опет мало даље пише: „Пошто смо ми већ код увреде политичких тела и надлештава стали на гледиште, да се овима као некој нарочитој личности — правној — може нанети увреда, немамо разлога, да у погледу организованих колективиих заједница, у опште код правних лица, била она корпорације или удружења приватног или јавног права, станемо на друго гле„диште. С тога ми држимо, да се овим лицима може нанети као клевета тако и увреда“. —

Ови су мотиви, на које — наравски — морамо се још доцније повратити, а сада, да видимо даљи развој у нашим пројектима. |

„Пројекат казненог законика за краљевину С. Х. С.“ из т. 1922 у суштини ништа није променио на саставинама увреде (5 291) и клевете (5 294). Уметнуо је пак у 5 292, онда одмах за чланом, који говори ех ргојез5о о увреди, нов члан, који наличи т. 38. „индискрецноном деликту“ и састоји у томе, да се „износе или проносе личне и домаће прилике другог лица, које повреде спокојство или мир онога“. Да ли су овде и „правна лица“ мишљена, није казано. Да има једно друштво «свој „кућни мир“, који се може пореметити изношењем домаћих, а истинитих прилика, нема сумње. У мотивима казано