Полиција

— 139 —

јамо од осталих својих другова — у погледу награда. Свака је служба тешка и скопчана са пожртвовањем, само ако се врши савесно и предано.

Не треба се позивати на то што сваке године гине по 30—40 жандарма и по 1—8 официра, из којих разлога пумовник Г. Костић тражи повећање награда, јер би се на тај начин стварало убеђење да се гине за новап, да у жендармерију долазе само они који имају пред очима награде. Ми желимо да се ствара друго убеђење, убеђење: да се гине за идеале, из осећаја части што нам је указано велико повере ње Ко не буде имао овакво убеђење, ко се буде плашио тешке службе у жандармерији, тај боље да и не долази у њу.

Пуковник Г. Костић у потврду својих предлога наводи и то што је Команда Жандармерије још пре две годане спремила измене у Закону о Жандармерији, али ми би радо чули: зашто се тако битно разликују те измене које је спремила Команда Жандармерије од оних које предлаже пуковник Г. Костић Наше је тврдо убеђење: да ће бити реформи и измена и у Закону о Жандармерији и у Уредби о њеној формацији, али да ће те измене и допуне бити у другом обиму и суштизи од оних које предлаже пуковник Г. Костић. Светозар И. Жунић, жандармериски мајор

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ДРЖАЊУ И НОШЕЊУ ОРУЖЈА.

Одмах по ослобођењу и уједињењу осетила је се потреба за регулисање питања о држању и ношењу оружја. Ово се наметало по сили поратних прилика услед угрожене јавне безбедности и злоупотребе оружја са једне стране, а са друге стране, што су у покрајинама бив. Аустро-Угарске монархије у томе правцу постојале извесне законске одредбе. Са тога је био израђен пројекат закона, који је Народна Скупштина почетком 1922. и озаковила. Ну израђени пројекат у Народној "Скуштини претрпео је знатне измене, а нарочито у чл. 1., да