Полиција

— 140 —

је држање оружја слободно а само за ношење да је потребно "одобрење-оружни лист-место онога како је у пројекту било предвиђено, да је и за држање и за ношење било потребно "одобрење надлежне власти. :

Због ове и овакове измене чл. 1. показале су се штетне последице, те је правилником од 7. августа 1924. год., а на основу одредбе у закону да Министар Унутрашњих Дела, кад је угрожена јавна безбедност, може забранити и држање ватреног оружја у општинама, срезовима и окрузима, сматрајући да је стање јавне безбедности у оно доба било угрожено у целој земљи, забрањено у свима окрузима држање ватреног оружја без одобрења. Тако по садањем стању ствари, сви који би желели држати или носити оружје, морали су имати одобрење. великог жупана односно Управника Града Београда.

Нови закон био је необичан нарочито за крајеве раније Србије и Црне Горе, у којима је пре ратова било слободно држати и носити оружје, те су га теже подносили, нарочито они који су имали војничке пушке, које су се за време рата и после рата олако нглазиле и добијале. Тешкоћа је тога закона била и у томе, што се оружни лист морао замењивати сваке године и што се према томе морала наплаћивати осетна такса. Услед тога су народни посланици настојавали, да се закон о држању и ношењу оружја измени, да би оружје народу било много приступачније и у томе правцу једна група поднела је и законски предлог. Та се основа није могла усвојити пошто је њоме вођено више мање рачуна о олакшици за грађане, а мање о другим обзирима, о којима се морало водити рачуна, те је Министарство Унутрашњих Дела израдило свој пројекат који је послат и свима великим жупанима на оцену и евентуалне примедбе, па је онда на основу тих примедаба, као и оних, које су долазиле од ловачких удружења и других заинтересованих корпорација, израђен дефинитиван предлог, кога је Краљевска Влада усвојила, Народној Скупштини спровела и који се сада у Законодавном Одбору претреса.

Овим предлогом гледало се наћи средње решење т. ј. да се задовоље и жеље из народа, а и заштите интереси јавне безбедности, као и да се попуне празнине, које су се пригодом примене старога закона показале као потребне,