Полиција

— 357 —

-- Тако! рече Холмс после кратког ћутања, изгледа да г, Гипсон има верзеа укућане. Али ова опомена је корисна и сада само можемо чекати да се он појави.

Тачно на време зачуше се тешки кораци на степеницама и чувеног милионера уведоше у собу. Кад сам га погледао разумео сам не само страх и мржњу управникову, него и страхоте које су многи његови пословни ривали бацили му на главу. Да сам вајар и да желим да израдим успелог пословног човека гвоздених нерава и без савести, узео бих г. Гипсона за модел. Његова крупна и коштуњава појава говорила је о глади и прождрљивости. Његово је лице могло бити истесано у граниту, укочено, оштро, избраздано многим борама. Хладне сиве очи гледале су оштро испод густих обрва и мотриле свакога од нас. Он се лако поклонио кад је Холмс поменуо моје име, па онда сасвим слободно привуче столицу близу Холмса и седе му скоро до колена.

— Дозволите ми одмах да кажем, Г. Холмсе, да новац није ништа за мене у овој ствари. Можете га горети, ако вам то треба да осветлите истину. Ова је жена невина и има се ослободити а на вама је да то учините. Реците цену.

Моје су цене утврђене, рече Холмс хладно, Ја их не мењам изузев када у опште не наплатим. -

— Лепо, ако долари за вас ништа не значе, мислите на глас. Ако ову ствар изведете славиће вас сви листови у Енглеској и Америци. О овоме ће се говорити на оба континента.

-- Хвала г. Гибсоне, не мислим да ми то треба. Може вас то изненадити да ја претпостављам радити анонимно, и да мене привлачи сам проблем. Али ми трошимо време. Пређимо на факта.

— Мислим да ћете нани сва главна факта у новинама. Не знам да ли бих могао што додати што би вам било од помоћи. Али ако има ма чега о чему бисте желели више да знате — ја сам ту.

— Лепо, има једна ствар.

— Која

— Какви су управо били односи између вас и Госпођице Даибар.

Краљ Злата погледа запрепашћено и подиже се са столице. Потом се поврати.