Полиција

= 356 ==

— Мислим да имате права — а можда вам је и дужност — да постављате такво питање, г. Холмсе.

— Сложићемо се да тако мислимо.

— Онда вас могу уверити да су односи између нас били као односи господара према младој дами с којом није никада водио разговоре, или је виђао, изузев кед је бивала у друштву његове деце. Е

Холмс устаде.

— Ја сам заузет човек, г. Гибсоне, рече он, и немам времена ни укуса за бесциљне разговоре. Желим вам добро јутро.

Наш посетилац устаде и његова крупна фигура издизаше се над Холмсом. Испод његових густих обрва љутито су очи севале и образи му лако поцрвенише.

— Шта до врага хоћете тиме да кажете, г. Холмсер Нећете се примити за моју стварр

— Па, г. Гибсоне, нећу вас. Мислио сам да су моје речи јасне.

— Јасне, али шта сте хтели њимар Да подигнете цену, или се бојите да се подухватите, или штар Ја имам право ва јасан одзовор.

— Па, можда имате, рече Холмс. Ја ћу вам га дати. Пре свега овај је случај доста заплетен да му није потребно додавати лажна обавештења.

—- Значи да лажем.

· — Лепо, ја сам хтео да то кажем у што блажој форми, али ако ви баш инсистирате на тој речи ја вам нећу противречити. "

Ја скочим на ноге, јер је израз на милионеровом лицу био непријатељски по речима, а песницу своју кошчату беше подигао. Холмс се насмеја лежерно и маши се руком за лулу.

— Немојте правити ларму, г. Гибсоне. Налазим да после доручка смета и најмања препирка. Мислим да би шетња у јутру и мало размишљање у тишини била вама доста од помоћи.

Краљ злата свлада свој бес с напором. Нисам могао да му се не дивим, јер је за минут прешао из велике срџбе у хладну и презриву равнодушност.

— Лепо, како вам је воља. Мислим знате како да водите своје послове. Ја вас не могу присилити да узмете овај