Полиција

— 372 —

ност самоуправе, већ државне управне власти.“ Стога је Државни Савет одлучио, да се поменута уредба обласне скупштине у смислу чл. 66. зак. 6 обл. и ср. самоуправи задржи од проглашења.

ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ. СУДА ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ ДРЖАВИ, ЦРКВИ ИЛИ ОГШТИНИ ОД РУКОВАЛАЦА ЊИХОВОМ ИМОВИНОМ 3АСТАРЕВА ЗА ТРИ ГОДИНЕ ПО 8 939. ГРАЂ. ЗАК. А НЕ

ЗА 6. ГОДИНА ПО 5 931. ГРАЂ. ЗАК.

Артиљ. капетан М. К. тужен је Гл. Контроли као руковац у арт. пуку за то, што се приликом предаје његове дужности појавио мањак у војној спреми и у библиотеци који представља вредност 24589 динара, и контролни држав. тужилац . тражио је, да се осуди на плаћање ове суме као накнаде штете држави.

Главна Контрола пошто је извиђајем утврдила, да је тужени одговоран за ову штету, нашли је да се по 5 800 гр. зак. има и осудити наплаћење исте. -

Али, ценећи приговор туженога, да је право државе на ову накнаду штети застарило, јер је од дана констатоване штете 7 маја 1921 г. до дана тужбе 27 октобра 1925. год. потекло више од три године, нашла је да је исти неумесан, пошто је рок за застарелост према држави предвиђен у пропису 5 981 грађ. зак. и износи 6 година, а овај рок није протекао. Наведени пак рок из 5 939 грађ. зак. односи се на застарелост штете према приватним лицима.

Па га је пресудом од 20 септембра 1926 год. Бр. 34683 осудио на плаћање ове штете.

Касациони Суд у ТУ одељењу примедбама од 2 децембра 1926 год. Бр. 10567 поништио је ову пресуду са разлога.

„Погрешно је Главна Контрола у разлозима ожалбене пресуде узела, да се при оцени питања о застарелости ове накнаде штете има применити одредби 5 931. грађан. зак., јер овај законски пропис предвиђа време, које је потребно да протече за стицање својине над стварима, што припадају