Полиција

- 468:

Изјаве о продаји непокретног имања пуноважно се дају код првостепеног суда приликом преноса и потврде тапије, јер тек од тога момента постаје се сопствеником извесног имања — 5 294. гр. зак.

Ако би се узело, да је општински суд надлежан да прима и пуноважно потврђује изјаве о продаји непокретног имања, треба да се у овом случају потврда општинског суда у погледу изјаве о продаји спорних земаља имала узети као јавна исправа, која је у смислу 56 187. и 188. грађ. с. пост. издата од надлежне власти и сматрати као потпун доказ о ономе, што се потврдом општинског суда тврди. Међутим то не стоји,

р је као што је напред речено, улога општинског суда пра издавању тапије ограничена само на утврђивање сопствености убаштинитеља као и констатовање напред побројаних факата, “

Касациони Суд у општој Седници од 6. априла 1928. године усвојио је противразлоге Београдског Апелационог Суда а противразлоге свога П одељења одбацио и у исто време оснажио пресуду Апелационог Суда.

ОДЛУКЕ ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ

ЧЛ. 122. ЗАКОНА О ГЛАВНОЈ КОНТРОЛИ

Поводом једног случаја где је Месна Контрола одбила да визира налог за повраћај наплаћене суме на име казне и стављене у депозит по решењу Министар. Финансија, позивајући се на пропис чл. 122. зак. о Главној Контроли, по коме се за исплату суме више од Дин. 10.000— мора прибавити сагласност Главне Контроле, — Министарство Финансија представком под ИБр. 6450 од 10. априла 1928. год., молило је Главну Контролу за начелну одлуку: да ли се у сличним случајевима, као што је напред наведени, када се радио повраћају сума, које нису унете у државну касу као приход, већ. су положене на чување у депозит, претходно треба тражити сагласност Главне Контроле за повраћај тих сума.

Главна Контрола на својој општој седници од 27. априла 1928. год. под Бр. 37598 узела је у оцену ово питање, па је