Полиција
пер —
описато у тој тапији продао оцу односно деди тужилаца 34 1500 дин. — и новац примио, — онда је суд требао да оцени да ли таква потврда, односно потврђена изјава продавчева на тапији, у вези са осталим доказима, може послужити каб почетак писменог доказа према 5 245. грађ. с. пост., па да затим своју одлуку по закону донесе.“
Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је 19. марта 1928. г. дао ове противразлоге:
„Да би једно писмено могло да послужи као почетак писменог доказа и као такво у смислу 9 245. грађ. с. пост, могло бити употребљено, потребно је, да то писмено проинзилази од онога, против кога се употребљава као доказ, и да оно доводи спорну тражбину до вероватноће.
У овом случају је првостепени Суд у својој пресуди оценио поднету тапију — писмено уз тужбу и нашао да она не може послужити ни као почетак писменог доказа, јер не испуњава услове из 5 245. гр. с. пост. На овоме гледишту стоји и Апелациони Суд са ових разлога:
Што тужени, који је у поднетој тапији означен као продавац, потпис на истој не признаје за свој и изјављује, да је неписмен, што ни тужена страна није порекла, те према томе тапија која се истиче као почетак писменог доказа — не проистиче од онога, против кога се употребљава као доказ.
Даље Апелациони Суд сматра, да је без утицаја потврда општинског суда на тапији о томе, да је сопственик изјавид пред њим приликом убаштинења на спорној земљи, да је ову продао деди тужилаца, — јер потврда ове врсте прелази границе надлежности општинских судова. С погледом на распис Министра Правде од 12. фебр. 1883. и законодав. решења од 13. јула: 1852. год. у издавању тапије на непокретном имању улога општинског суда састоји се у томе да обави · сав посао око убаштинења сопственика на своје добро, у коме циљу члан општ. суда излази на лице места, позвавши убаиттинитеља и суседе имања, да извиди и увери се о мерама и границама имања, и да констатује, да ли ове захватају или не туђе имање и да ли је у спору. После ове потврде општинског суда, следује оверење потписа и печата општинског суда од стране надлежног поглавара среза и најзад потврда надлежног првостепеног суда.