Полиција

— 466

њој и постоји печат општински и полицијске власти, не може служити као доказ о својини спорног имања. По 8 292. грађ. зак. и законодавном решењу од 16. априла 1850 г. код истог прописа прописано је, да ће се сваки пренос својине на непокретним стварима утврђивати уписом у баштинске књиге, а законодавним тумачењем од 13. априла 1850 г. прописано је, да ће до установљења баштинских књига, судом потврђене тапије имати исту ону правну важност коју и убаштинење, Како ће пак суд ове тапије потврђивати, регулисано је расписима Министарства Правде од 11. јуна 1849 и 2 новембра 1862 г. Према томе у радњи око издања тапије учествују и општински суд и полицијска власт у одређеном им делокругу, али сама тапија добија снагу јавне исправе и изједначује се са уписом у баштинске књиге тек кад продавац пред првостепеним Судом изврши пренос непокретног имања на купца, Па кад приложена тапија није потврђена од првостепеног Суда, нити је ма чим утврђено, да се је тужени као сопственик и продавац тог имања саслушао код Суда, то оваква " тапија не може ни служити као доказ о преносу својине. Поднеша шапија не може се узеши ни као почешак писменог доказа у смислу % 245а грађ. с. пост. јер тужени, који је у тепији означен као продавац, потпис на истој не признаје за свој, и изјављује да је неписмен, који факаш тужилачка страна није порекла.

Према томе нема места ни исказу сведока.

Па је својом пресудом од 9 јуна 1927 г. Бр. 24018 одбио тужиоце од тражења.

Београдски Апелац. Суд у И, од. 27. августа 1927. год. Бр. 5836 одобрио је ову пресуду.

Касациони Суд у 1. одељењу 9. марта 1928. г. Бр. 2788 поништио је пресуду Апелац. Суда са разлога:

„Одобравајући пресуду првостеп. Суда Апелациони Суд је при оцени доказне вредности поднете тапије погрешно нашао, да иста не може послужити ни као почетак песменог доказа у смислу 5 245, гргђ. суд. пост. зато, што је продавац изјавио, да је неписмен и да потпис на истој не признаје за свој. Јер, кад се из потврде поменуте тапије од стране општинског суда, који је за ту врсту потврде био надлежан, види, да је суд потврдио и изјаву сопственика, да је имање