Полиција

— 613 —

још од пре 100 година, и ни један човек, који жели да тавуче униформу карабинијера, не може ни призвирити у једну станицу, док истражни официр не поднесе о, њему по. датке без замерке ма у коме погледу. Као резултат овога процеса одабирања за пријем у карабиниере, дошла је могућност да се ови људи најпотпуније школују и вежбају, да се од њих начине најповерљивији, најиздржљивији људи, најоданији своме вршењи дужности и частољубљу. Најбоље потврде о доброме карактеру у Италији, које отварају врата свакој служби и свакоме поверењу, налазе се у отпустноме листу и кондуитлисти једнога карабиниера. Сам факт да је један човек служио као Краљевски Карабиниер, довољан је као доказ да је његов карактер одличан, — од када је донет закон да сваки карабиниер, који није службовао као што. треба од дана када је навукао униформу, има бити пребачен у једну пешачку регименту. Али овакви случајеви су врло ретки; и како правило не трпи изузетке, то излази да сваки карабиниер и сви карабиниери да су часно одабрани.

Карабиниере је основао Краљ Виктор Емануел |, Са"војски 1814 године, после абдикације Наполеона Бонапарте, "у Фонтенблоу.

Једно од најупадљивијих обележја њихове нарочите вредности јесте код Карабиниера њихова способност, спремност да тачно комбинују и одвајају суровост од благости, и знају када треба да употребе једно а када друго. Када одржавају ред и штите слободу и имовину приватника, они следују гвозденом вољом и неупоредиви су и неумољиви у њиховој суровости, што би бриганди — чланови Каморе, Мафије или 'Црне Руке, револуционари, разбојници, злочинци и одметници | тачно морали потврдити; међутим у јавним својим дужностима. Карабиниери се отржу од своје суровости и узимају на себе улогу добрих Самарићана, са таквом несебичном љубазношћу и милосрђем да њихови захвални сународници увек их упоређују са свецима и често их зато у црквама као такве и благосиљали. Дело које су Карабинијери учинили за време земљотреса и пропасти Месине, тако је велико и несаможиво да се у опште не да описати. За време земљотреса у Авецану и у Абруци и за време ерупције Везува, и сваком приликом „поплава или других несрећа они су стварно једино својом