Полиција

— 634 —

брење за рад — чл. 1 и 5 трговач. зак. и 3л. 5. зак. о радњама. То што се неко лице произвољно издаје и потписује као трговац, без испуњења ових услова, нема никаквог утецаја на одређивање његовог статуса.

Опширније о овој ствари видети у чланку Сељак и његова пасивна менилна спосодност, од От Душана Суботића, председ. Касац. Суда (у „Полицији“ Бр. 1—4 за 1927 год.) Св. Бр. 1226. | -

ХМ Суду општине гркињске:

Закон о општинама предвиђа две врсте пуномоћника: а) опшшинске т.ј. оне који заступају интересе целе општине; и в) сеоске или варошке, т.ј. оне који заступају посебне интересе села или вароши у општинама састављевими из вароши и села или из више села. Прве бира општински одбор (чл. 86 тач. 6), а друге сеоски или варошки састанци. Према последњем одељку чл. 58 истога закона варошки или сеоски пуномоћници бирају се јавно — без листа.

По чл. 57. истог зак. свака варош или село у саставу спојне општине мора имати свога пуномоћника. Ако га састанак не би хтео бирати, бира га општински одбор.

У закону о општинама ништа се не говори о правима и дужностима општинских односно варошких или сеоских пуномоћника, те с тога и за њих у овом погледу важе одредбе грађанског законика 9 пуномоћству и делодству (55 609—631), у колико су у складу са зак. 0 општ.

По 5 611 грађан. зак. „Пуномоћник онолико само власти има, колико му је дано“. Овим истим прописом даље се на. гређује: „Зато он границе њему прописане да не преступи. Ако преступи, онда он за сва следства одговарати мора“.

Јасно је, према овоме, да општински односно варошки или сеоски пуномоћници не могу вршити послове за које

нису овлашћени. Ни у ком случају пак не могу отуђивати општинску односно сеоску непокретну имовину, јер је за ово отуђење потребна одлука збора, односно састанка, а уз то још и одобрење Државног Савета. Ово важи и за задужење (чл. 38 и 57 зак. 0 општ.).

Одлуком Државног Савета од 9 фебруара 1913 год. Бр. 55920 објашњено је: