Полиција

Она ме је чекала на кухињским вратима. Уђосмо у салон. Не говорећи ни речи она изнесе флашу вискија и пописмо свако по чашу.

— Још нисмо готови рекох ја.

Мали ћилим, који сам био ставио испод мртвачеве главе био је на неколико места крвав. Однесох га у подрум, намочих у гас а затим га спалих у пећи. Затим спалих папирнати новац, који сам нашао у његовим џеповима, и све, изузевши оних пет хиљада долара које му је она ноћас дала. Рекох јој, да овај новац сакрије, и да га за неко време не носи натраг у Банку.

Соба је била чиста. Сиђосмо заједно у подрум где спалисмо филмску плочу и слику. Био сам готов да пођем. Задржао сам њен револвер калибра 32, док је мој био калибра 38. Она ме испрати до главног улаза. Том приликом, показах јој прозор кроз који сам се ноћас увукао и замолих је, да га даде поправити. Сетих се упљачканог дијаманта, који сам имао у џепу. Извадих и пружих јој и остале драгоцености, Испочетка она одби да их прими, али ја је просто приморах да то учини. Желио сам да ми ова ноћ буде у најчистијој и најлепшој успомени. Она ми понуди онх пет хиљада долара што их је била дала убијеном шоферу, али ја не хтедох.

Пре него сам отишао, морао сам јој обећати, да ћу је опет посетити. Изађох већ напоље у предсобље кад ме она брзо упита. „Али не рекосте ми ни ваше име.“

— еЦ, зовите ме Били Лејн — одговорих ја. То је било име, кога сам се у први час могао сетити а које сам дотле два три пута употребљавао као своје. На растанку заклесмо се да ћемо чувати тајну, поздрависмо се и ја сиђох низ степенице на улицу.

Један полисман испаде преда ме и ја се охладих. Помишљах. на два револвера који су ми у џепу, један пуња у. другога гарава цев и два метка испаљена. Под пазухом кожна торба са провалничким алатом, дакле све лепше од лепшега.

Није се имало куд, морао сам напред па ма шта се десило.

Полисмен додирну руком свој шлем и рече ми:

„Лаку ноћ господине!

«