Полиција

— 755 —

„Добро јутро“! одговорих ја смејући сеи прођох. Он је видео Мис Чендлер, кад ми је отворила врата и сигурно је помислио, да сам њезин љубавник.

Ишао сам мирно низ улицу. У једну рупчагу бацих њезин револвер, пошто сам претходно повадио фишеке из обртача.

На другом ћошку бацих и фишеке, а затим одох и на 'оном празном земљишту близу мога хотела закопах мој алат и револвер.

Сутра дан читао сам у новинама, да је неки Уиљем Симпсон, по занимању шофер, нађен убијен на улици. Два дана касније био сам ухапшен као скитница и без занимања. Дао сам име Теренс Ласи и осуђен на два месеца затвора.

Кад сам изишао, хтео сам да идем и посетим Мис Чендлер. Али, читајући новине видех да се иста удаје за капетана Дејвиса. Било је пролеће и у мени се породи жеља да идем на запад. Мислио сам да је боље, ако моју посету тоспођи Дејвис одложим за неко време. Први најлепши дани њеног новог живота, не смеју бити помућени успоменом на ону страшну ноћ, а моја појава сигурно би јој освежила ту успомену. Одох у Њу-Орлеанс где сам извршио једну провалу и осуђен на пет година робије. Кад ме пустише, хтео сам да одем у Њујорк да ју посетим, али ме је било стид. Одох даље на запад и падао сам из затвора у затвор.

Верујте, да сам се већ навикао на апсане и апсанџије, чији сам скоро непрекидни гост. Већ сам прилично у годинама, и просто стрепим кад ће доћи час да ме пусте. Немам никога свога, немам ничега, за поштен посао нисам, и према томе, једино сигурно заклониште за мене је казниона.

=

Кажњеник Бр. 26807 заћута. Мистер Ђемисон држао је давно угашену цигару међу чврсто стиснутим прстима.

„Уез“, — рече он благо. „Мени је особито мило драги мој, да сам вас ипак успео наћи, јер ви сте заиста тај, који сте тестаментом покојне г-ђе Дејвис одређени за наследника целокупног њеног имања. Ви сте то вашом племенитошћу потпуно и заслужили. Ви сте, драги мој, милијунар, и вашим патњама убрзо ће бити крај. Чувајте ову тајну док будете још овде. Ја идем, и претурићу и небо и земљу да вас избавим што пре, а може бити и одмах,