Полиција

— 756 —

Мистер Ђемисон био је на ручку код Управника казнионе. Разговарали су већином о националној политици. Сасвим случајно Мистер Ђемисон окрете разговор на кажњеника Бр. 26807.

„Да ли бисте се ви противили условном отпусту овога кажњеникар“ упита он.

Управник се насмеја.

— Зар за старога Њоаг упита он. „Не, не бих се томе противио“. „Стари би био пуштен већ одавно, али има доста рђав рекорд из ранијег свога живота, па не верујемо, да би он могао да нађе бољи пут у животу“. Ако бисте могли гарантовати његово економско обезбеђење и могућност часног и самосталног издржавања, ви бисте га могли ослободити одмах, готово још овога часа.

„Хвала вам“, одговори Мистер Њемисон „ја вам ту гаранцију могу одмах дати. Видите, један од мојих клијената оставио је ЂЊозефу Ленингу, или како хоћете да га зовете, једно огромно наследство, и према томе старац је потпуно обезбеђен.

Управник се завали у наслоњачу и зацену се од смеја: „Ха, ха, ха. Стари Ђо добио наследство! Ме, желим му добру срећу. Ха! ха! ха!“

Додатак |5. и 16. броју „Полиције“ ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ. СУДА

1

И ОПШТИНСКИ ДЕЛОВОЂА У ПОГЛЕДУ УЗАБРАЊИВАЊА ПЛАТЕ ЗАШТИЋЕН ЈЕ ПРОПИСОМ ЧЛ. 120. ЗАКОНА. О ЧИНОВНИЦИМА.

Београдски трговачки првост. суд решењем својим од 10. маја 1926 г. Бр. 23223. одобрио је забрану на покретност и половину плате Николе деловође општинског за обезбеду 7000. дин. дуга по меници.

По жалби дужника Касац. Суд у П. одељењу примедбама од 4. фебр. 1928 Бр. 1161. поништио је ово решење са разлога: