Полиција

~ ИВУ

СТАРАЊЕ ДРЖАВЕ О ОКУЋЈУ

— Наставак —

Ова начелна одлука није потпуно тачна ни у своме из-

лагању ни у своме закључку. Онако одсечно карактеристична разлика између јавних каса и приватних поверилаца у погледу отуђења и задужења, наиме, да законодавац кад је реч 0 приватном повериоцу говори само о отуђењу, а кад је реч о јавним касама само о задужењу, не истиче из односних прописа (М и У одељка закона). Из тога што законодавац у У одељку допушта изузетно да земљорадник у нужди може задужити један део минимума али само код јавних каса, а сопштапо узев, следује да законодавац ни тада не допушта задужење земљорадничког минимума код приватних | поверилаца, разуме се са последицом отуђења, Из овога се види да законодавац кад је реч о задужењу не говори само и једино о јавним касама него истовремено ио приватним повериоцима, истина о овима прећутно. На такав начин он о истом питању говори и у ТУ одељку, наиме, у пропису да побројано имање, „не може ни сам земљоделац продати или ма којим начином отуђити.“ Под начинима у речима „ма којим начином отуђити“ разуме се и начин задужења када заждужење има за последицу отуђење имања. Својом општом одлуком од 14/11 1909 Бр. 1189 Касациони Суд је објаснио да поменуто имање може бити предмет залоге приватног повериоца али без последице отуђења, дакле да земљорадник може задужити и минимум, само да му се минимум за наплату дуга не може узети у попис. Дакле, законодавац говори у спорним прописима и о задужењу код приватних поверилаца, само не на изречан начин и довољно јасан. И Празило у другом делу Ш-пег одељка и у ЈУ-ом одељку тач. 19 допушта и објашњава да заштићено имање земљорадника може бити хипотековано за рачун приватног повериоца, само да се за дуг не може узети у попис.

А закључак није тачан у погледу јавних каса. Касациони Суд није у своме излагању узео у обзир распис Министра Правде од 6/1 1903 Бр. 294, који говори специално о обезбеђењу минимума земљораднику. Према том распису, „суд треба у сваком случају отуђења земљорадникове непокрет-

9%