Полиција

'— 874 —

по 5 6 Закона о местима, једно село се проглашује за варошицу или варош („мења наименовање") „ако се житељство и начин занимања тако временом измени да више не одговара свом до ондашњем наименовању“. То значи: ако село постане привредни центар своје ближе или даље околине, ако у њему, место земљорадње, почне да се развија нека друга привредна делатност (трговина, индустрија и т. д.). Ту се, законски, не прави никаква разлика између вароши и варошица. Одредбом коју аналишемо хтело се да варошани, као неземљорадници, буду заступљени у обласним скупштинама, да оне не постану чисте представнице села и земЉљорадника. Варошице од 5.000 становника могу да испуне овај задатак законодавца исто онако као вароши, (та их и с тога треба обухватити у овом случају под појам вароши.

Још би се могло дискутовати да ли трговишта у Хрватској одн. трзи у Словенији такође уживају привилегију чл. 4. Закона о обласној среској самоуправи. То би било, по нама, тешко усвојити, јер та места нису имала правни режим вароши, а граматички је још теже доћи до тог ту-. мачења. Док се и граматички може узети да Закон под ваРрошима разуме и мале вароши, што значи варошице, дотле: у Хрватској и Славонији ни један пропис који се односио на градове није важио за трговишта ако то није било спепнално означено (за трговишта је важио исти Закон као за сеоске општине — Законски чланак ХМЕ од 1870 год.). Трговишта су једна засебна врста насеља као и бање, али се, ни трговишта ни бање никад у законодавству не замењују и не уопштавају речју градови одн. вароши.

Тако исто не могу се подвести под одредбе тачке треће поменутог законског члана градови у Хрватској који носе само титулу града а потпадају под режим сеоских општина (у Реперторију Статистичког Уреда у Загребу од 1918 названи градови подређених кр. котарској области, као на пр.

(чл. 182, срез хашки у бившем округу призренском) док је градова таквих много, али ипак има и срезова (на пр. срез дојрански у битољској области, срезови Нови и Чабар у приморско-крајишкој 06ласти). Управни Судови су, сасвим правилно, и за ове срезове одредили били да бирају по једног посланика (вид. Службене Новине од 3 децембра 1996). Да су противно поступили, становништво из тих срезова не би уопште учествовало у изборима, јер су срезови изборне јединице које се не могу спајати са другима.