Полиција

= 873 —

лики број вароши малени и слаби по броју становништва. У Северној Србији само 15 вароши (не рачунајући Београд) имају преко 5.000 становника; према томе, свега ће петнаест места моћи у обласне скупштине да шаљу своје чисто варошке представнике. У Јужној Србији је ситуација мало повољнија али не знатно повољнија. Међутим, смисао законске одредбе коју третирамо у томе је, да се што више омогуће а не спрече засебна представништва вароши. Поред тога, у неким државама и нема овако прецизно законски регулисаних разлика између вароши и села. У неким државама се Као вароши сматрају сва насељена места која прелазе известан број становника; тај број варира у појединим државама али ипак граница не прелази никад број од 5.000 становника. Ако ми не можемо по тексту Закона признати као засебне изборне јединице за обласне скугиштине и села са преко 5.000 становника (таквих села има нарочито много у Војводини), ми би несумњиво могли признати она места која су уредним путем проглашена за варошице, тим пре што би оне, да су биле у другим покрајинама —- на пр. у Босни, биле третиране као градови. Варошице у Србији имају безмало истоветан правни положај као вароши и као градови (у новом, изједначеном, законодавству), и не би требало онда одредбу треће тачке члана 4 Закона о обл. и ср. самоуправи сужавати само за Србију. Нарочито, понављамо, зато, што у Србији има и вароши са преко 5.000 становника несразмерно мало, а таквих варошица једва, за сад, три-четири. Закон је међутим, хтео да у областима буде, где год је то по бројном принципу могуће, посебних представника вароши. Зато је Закон одредио да варошима и са 5.000 станвника припада један посланик док је за срезове граница од 10.000 становника.) Најзад, ваља напоменути да

') У ствари и срезови који имају мање од 10.000 становника бирају такође свога посланика, што изгледа да многи нису имали У виду, али је таквих срезова мало. По тачки трећој чл. 4 Закона о обл. и ср. самоуправи сваки је срез изборна јединица: не прави се ту разлика између срезова до и преко 10.000 становника. Тачка четврта, пак, говори колико ће посланика бирати срезови (и вароши) са преко 10.000 становника, из чега се лако може закључити да мањим срезовима припада свакако један посланик без обзира колико имају становника. Они добивају посланика што су срезови, не што имају изве. стан број становника. Таквих срезова има, истина, мало, свега неколико, од којих је један укинут Финансиским Законом за 1928/29