Полиција

— 909 —

је се да се послови убрзају и да се одбор ослободи послова, које не треба да врши. То, што је се увидело 1921. год. сада се без сумње још више увиђа.

По новом пројекту зак. о градским општинама, положај председника није ни мало завидан. Лишен установе Суда, и кметова, као својих помагача, он је истина шеф извршне власти, али не и управне. У великим општинама он треба и једну и другу власт да има, односно да у управној власти најактивније сарађује и, што је веома важно, да за то има. времена. Према ономе како је пројект обележио дужности одбора и председника, то неће бити могуће.

Пројекат предвиђа да се председнику може изјавити. неповерење од стране 2/3 укупног броја одборника. Пошто ми стојимо на гледишту да кметове треба и даље задржати, онда би се изјава неповерења имала и на њих распрострети. Али, са извесним оградама. Никако не можемо усвојити да 20, 30 или 60 људи могу сменити председника или кметове, које је народ изабрао. Да ли један мали круг људи заиста представља мишљење хиљаде бирачаг Јесу ли те хиљаде сагласне са оним што одборници у одбору са општинском управом ураде» Може бити и да јесу, али исто тако и да нису. Зато би требало наћи неки средњи излаз па изаћи на сусрет и једној и другој страни. То би се дало постићи на та Т начин што би после изгласаног неповерења збор грађана, тајним гласањем, имао да реши ко је у праву. Следствено томе, страна која остане у мањини, имала би да повуче консеквенце. С обзиром на све ово, а да би функција председника. градских општина, нарочито великих, била оно, што у ствари треба да буде, као базу за израду новог закона треба узети садањи закон о општинама, који важи за (Србију. Мало прерађен и задржавајући основу његову, он би могао дати врло добар закон за целу земљу. То је потребно и зато што послератни закони носе на себи отисак брзине, површности и нејасности. Нови закон о општинама тих ружних одлика. мора да буде поштеђен.

Драг. Ј. Ранковић

деловођа одбора општине гр. Београда.