Полиција

=— 910 —

„ОДМЕРАВАЊЕ И ЗАМЕЊИВАЊЕ КАЗНИ ПО ИСТУПНИМ ДЕЛИМА“.

Поводом чланка под горњим насловом уваженог г. Душана Ђ. Алимпића, великог жупана у пензији и издавача „Полиције“, оштампаног у бр. 13. и 14, „Полиције“, и чланка, исто тако под горњим насловом, који у ствари садржи критичко расматрање погледа г. Алимпића по насловном питању, г. А. Ј. Јаковљевића, ср. поглавара, оштампаног у бр. 15. и 16. истог листа, покушаћемо да, у кратко, дамо своје мишљење по овој, врло важној, материји. |

Задржавамо се, као и г. Јаковљевић, на питању замене новчаних казни, изражених у талирима ши цванцицима, у динарске вредности по Уредби о убрзању рада, одн. по начелној одлуци Касационог Суда бр. 3208. од 2917.1922. год.

Г. Алимпић у своме пом. чланку вели, да се новчане _ казне, изражене у талирима и цванцицима, имају, (с обзиром на горњу одлуку Касационог Суда, да претварају у динарску вредност према чл. 1. Уредбе о убрзању рада, али с тим, да се води рачуна и општем максимуму и општем минимуму казни по иступним делима с обзиром на 58 1. и 313 крив. зак.

Г. Јаковљевић пак, вели у своме напису, да је ово ту“ мачење г. Алимпића слободно и субјективно, и даје, такође, своје „субјективно“ мишљење, да је преобраћање талирске У динарску вредност диктовала потреба да се старе новчане вредности замене новим и да се казне, истовремено, с 06зиром на садашње прилике, повећају.

Објашњење г. Алимпића, или боље рећи упуства, која је дао својим пом. написом полицијским властима, и тумачење г. Јаковљевића доиста имају карактер субјективности и слободног тумачења, али им у томе предходи пом. одлука Касационог Суда. Да ова одлука није обавезна за судове и полицијсек власти, које се у иступним делима јављају као судске власти, г. Алимпић би рекао што и наш уважени професор г. Др. Живановић у своме додатку коментара крив. законика: „Новчане вредности у к. 3. и чл. 1 Ур. о убрзању рада од 22 јуна 1921. год.“ О овоме је доказ напис г. Алимпића испод текста чланка г. Јаковљевића. Ми би се, такође сложили са овим, и у пракси, претварали талире и цванцике по старој динарској вредности, јер је то де Тасјо га о [е215 законодавца Уредбе о убрзању рада.