Полиција

— 953 —

истакнуто питање и изложене одлуке |. и М. оделења као и ранију одлуку своје опште седнице од 96. маја 1928. год. Бр. 6520., па је нашао:

У 8 59, тач. 4. казн. зак. стоји овакав законски текст: „Ако се кривац пре учињеног дела свагда добро владао или се из поступања његовог при самом делу или после овога види, да није са свим покварен и неваљао човек“. — Овде се предвиђају две ствари, чији је значај различит, али про: изводе исто дејство. С једне се стране захтева, да је утврђено, да се кривац пре учињеног дела свагда добро владао, док се с друге стране („или") ставља на равну ногу случаћ, кад се тврди, да кривац није са свим покварен и неваљао. Оцена судска о томе, кад се извесно лице има сматрати, да је доброг владања или да није са свим покварено и неваљало није апсолутно слободна и неограничена. Судска пракса је била у том погледу колебљива нарочито с обзиром на чл. 16. тач. 3. закона о општинама, где је речено, која липа нису доброг владања. И ако овај закон "није донет као допуна казненог законика, да би дао појам доброг владања, ипак су судови изједначавали закон о општинама у том по' гледу са казненим законом. Међутим чл. 16. т. 3. закона 0 општинама донет је у циљу регулисања исељавања грађана из једне општине у другу, па је предвиђено, да се не могу иселити у другу општину они: а) који нису доброг владања, а доброг владања нису они, који су били осуђивани за проста из користољубља учињена злочинства и преступе, ДОК. не поврате грађанску част, и 6) они који се налазе под судским ислеђењем због под а именованих дела, док се ње. оправдају. При оцени ове околности — чињенице „доброг владања“ као фактичког питања, ми имамо свега два захонска наређења о којима судија има да води рачуна, а то су: 5 060. т. 0. казни. зак. У првобитној редакцији год 1860 г. још и сад, где је речено, да се као особито отежавајућа околност сматра, ако је кривац за друго злочинство или преступлење „већ био кажњен“ и 2) 5 90. гр. с. пост. у првобитној редакцији од 1865 г. још и сад, где је речено: „Кад је потребно да се зна о дотадашњем животу, наравственом поведењу и за каквог се обвињени у грађанству сматра, онда ће исљедоватељ узетиписмено сведочанство од општине обвињеног или испитати она лица, која о томе најбоље извешће дати