Полиција
054
могу“. Ова законска наређења упућују на две важне чињеНице, на целокупан дотадашњи живот кривчев и на постојање раније осуде за какво злочинство или преступлење у смислу казненог законика. Закон о општинама не може овде бити узет у обзи; „ јер је по њему рђавог владања и онај, који се налази под судским ислеђењем за злочинства и преступлења из користољубља, ,лок је доброг владања стлаки осуђеник на робију, и ако ни је повратио грађанску част, ако није осуђен за злочинство из користољубља, већ за какав злочин друге врсти (убиство).
Према изложеном не може се рећи, да је кривац доброг владања, ако је био осуђен због ма каквог злочина или преступа из казненог закона (где су обухваћени општи казнени закон, војни казнени закон и закон о заштити државе, као саставни део општег казненог закона).
Овде се такође не могу узети у обзир закон о штампи 8 закон о шумама, јер су „престуди“ о којима та два закона говоре, друге природе, како по општем схватању народа, тако и по самом садржају тих закона.
' Како је одлуком Опште Седнице Касац. Суда од 12. авг. 1905 г, Бр. 6777., пречишћено спорно питање, да ли и кад застарева отежавна околност из 565 тач, 5. казн. зак. и решено, да она према 55 78 и 74. к. 3. застарева као и само дело, или пресуда, и како је судска пракса стална у том погледу то је реч „свагда“ из речи „добро владао“ у 8 59. тач. 4. казни. зак. од значаја у толико у колико кривично дело или пресуда по истом нису застарели т. ј. није потребно бити. „свагда“ доброг владања, већ само за онолико времена од извршења кривичног дела у назад, колико треба да је наступила могућност застарелости ранијег кривичног дела или пресуде за иста. |
Али с обзиром на напред поменути 5 90 зак. о грађ.. Суд. Ност. извесно лице може немати добро владање и ако није било судске осуде у смислу 5 65. т. 5. к. 3., јер и по 5 59. т. 4. х. 3. У овим границима суд има неограничено право оцене о владању кривца. Наређење 5 65. т. 5. к. 3. спречава само сигурно то, да се, за осуђено лице не може узети постојање доброг владања, пошто би се дошло до тога, да се олакшици доброг владања и отежица раније осуде међусобно пониште, што није била идеја ових закона.
|