Полиција

— 980. —

кона морало се казати: колико који има пореских глава: на имању без обзира на господарство имања и на задружно стање, па оптужени то прећутали, већ противно тврдили, онда су они у званичан акт ставили оно што

у истини не постоји и тиме су учинили казнимо дело

означено у 5 #49 крив. зак.“.

Апелациони Суд не усвоји ове примедбе, и то са истих разлога у горњем свом решењу, али Касациони Суд, у својој општој седници од 27/5 1888 Бр. 1801, нађе: да су примедбе његовог одељења саобразне закону а противразлози Апелационог Суда да не стоје.

Ова друга општа одлука није у сагласности са оном првом општом одлуком. Ми сматрамо да је ова друга општа одлука правилна а не прва. Касациони Суд је у првом случају имао да нареди да се поступи у смислу 5 174 Грађ Суд. Пост., па тек по окончању тога кривичног спора расправи поведени грађански спор. У овом случају, где се и оба парничара јављају као криви, имала се по службеној дужности повести кривична истрага за издање и употребу лажног уверења и с гледишта кривичног поступка и с гледишта у коме је окућје донето. Иначе, кад се употреби лажно уверење у погледу окућја, онда и приватна заинтересована страна има права: на кривичну тужбу. Онда ће општинари одговарати за издање лажне исправе а дотични земљорадник за употребу; лажне исправе (58 111 и 147 Казн. Зак.).

Питање је, међутим, да ли заинтересовани има права за реституцију пређашњег стања. Ако. је купац радио таја Аде, то је. неоспорно (5 537 Грађ. Зак.); али ако је радио ђопа Нде,. како ондаг Ту могу наступити два случаја: да је купцу приновљена земља ушла у претек земље или у зештићени минимум. Када је први случај, онда је јасно да се има извршити реституција земље ради васпостављања минимума продавчевој кући. Али и тада само онда ако продавчева кућа у моменту за реституцију (тужбе и пресуђења) не би имала минимум. А када је други случај, а продавац је радио таја де мислимо да не би било противно закону, и напротив, да продата земља остане код купца за подмирење његова минимума. У интересу је земљорада и државе, дакле и самог закона, да земља остане код бољег привредника. Кад један од. тих земљорадника мора да остане без минимума, онда је и право да то буде онај који се (показао неспособан за са-