Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСЕШ ГЛАСНИК

БРОЈ 5

— III та је бнло — упита цар . . . — Ништа . . . величанство .... — Ннје ништа — нрихвати цар — видео сам : ви сте нешто дигли с пода . . . Разуме се морало се признатн. То јв била ирссуда анархијскога одбора адресована самоме цару. Одмах се узбуни цео Двор. Дотрчи Престолонаследник, министри и т. д. Већ се може мислити каква је узбуна у полицијскоме логору завладала. Све што се је могло извидети, испитано је. Па ништа. Оних осам агената стављено је у најгоре апсане. Људи су се клели и плакали као деца. У овом западном званичном свету цар је 1 )Ог. Њега воле и са највећим страхопоштовањем помињу. За њега само живе и дишу. Ни берлински ни бечки полицајац неће друкче поменути цара него са највећом збиљом и дубоком поштом. Само на реч: Цар шест хиљада берлинских полицајаца скачу на ноге и чекају заповест. С тога се није могло с основом веровати, да ће они агенти пред царевим прозором неверни бити. Они су, сироти, пазили, мотрили, али се и над вештаком нађе вештак.... Један ми је чиновник овако објаснпо овај загонетан догађај. Око 5 сахата јурили су многи екипажн поред двора. Неки су прилазили ближе неки даље. Ништа се сумњиво није приметпло. У то доба прошао је сасвим близу прозора један фини , елегантан екипаж. Кола су била батар, два вранца, амови сребром украшени, на вратима колским и по амовима круна и монограми. У колима је седела елегантна дама. Горе на боку кочијаш и лакеј оба богато униФормисана. Ништа до душе онда сумњиво. Али је сва прилика, да је баш са ових кола убачено оно писмо цару. То је морао учинити онај лакеј, који се је за овај иосао морао нарочито н вежбати, јер су кола трком јурила. Али чија ће то кола бити? Ту јс чвор. Која ли је то екселенција, гроФ, барон и т. д. могла позајмити своја кола ? Или, где нађоше или наиравише и сиремнше све то ови несретни анархисти ?... Полиција берлинска лупала је о томе много главу. Је ли до каквога резултата дошла ■— није ми познато.* Све ове прилике ја површно додирујем. 0 анархистима дало би се много писати. Изнети њихове тежње, удружења, везе и ширење њихових начела, за то све треба више нростора у листу, а не оволико, колико ја запремам мојим иисмима у „Гласнику <( . Него о свему овом говорићу особено. Али и ово што сам иомнњао, чинио сам у цели: да сраским иолицајцима скренем иажњу на ало, које дави овај западни свет. Анархисте ће доћи и у Србију. То је са свим сигурно. До пре неке године њих није било ни у Угарској, али ево већ сада поплавили су све веће угарске вароши. То признају и саме власти њихове. Они чак и у новинама износе, да је ономад гроф Чатари, у сред Пеште, погинуо од анархистичке руке. Анархизам ће пренети код нас страни раденици, који су сви махом заражени овим идејама. Начела се у њих лепе као мед и иду од уста до уста као оишта религија. Пре неке године основана је добровољна пожарна чета у Београду. У њој је било највише странаца. Ја станем испитивати из ближе њихове ирилике. И доиста, међу њима нађем двојицу. Један се звао Пацер, а други Рутар. По занату први лимар, а други бравар. Обојица — анархисти. Осим тога за време моје у полицији ухватили смо тројицу анархиста: Јосифа Нигера, Франца Кираља, Хенри Рајнера. И чини ми се, да беше и неки Алберт литограФ. Ради овога Рајнера неколико иута долазио нам је

* Прошле године, 12. Фебруара 1 896., данашњи цар немачки Виљем II. извезао ое на кодима у шетњу. На крају најживље улице, 11од липама, неко му убаци у кола анархистични лист (( Уоги>аг18". Нолиција је трагала али ево ви до данас није нађен тај куражни анархиста!!

немачки посланик гроф Бреј, да се о томе што више сазна. Осем тога у мојим хартијама има неколико имена страних анархиста, за које је овда онда јављано: да и у Србнју долазе. Још нешто у поверењу. И пре је било, а данас је још више — лазк н лукавство главна основа, на којој стоје јевропске државе међу собом. И ако су у ммру, и ако једна другу сваком приликом уверавају о свом добром расположењу и искреном пријатељству — опет оие једна другу иодрива и штети, ако не сада у отвореном рату, а оно под земљом, тајним путем и удешеним за то плапом,... Не знате, како се у Берлину слатко радују оним учесталим бомбама на елисејском пољу у Паризу. Чисто гутају депеше о томе. II откуда то, да су атентаторн у последње време махом —■ странци.... Ах, па да се сетимо и нас. Са каквом се оно радошћу у бечким листовима пропрати свакп наш, на и најмањи — малер. Све несреће у Србији долазиле су и долазе са стране. Прелистите нашу историју. Погледајте око себе, па ћете то и сами признати. Ја мислим, да ме је управник вароши Београда добро разумео (НАСТАВИЋЕ СЕ) ИСТРАГА

IV Иовреде оштрим оруђем Овде спадају она оруђа, која се употребљавају за ударац, сечу и убод; али ту има и комбинација као: пресек од убода и од ударца и т. д. — И баш то је за иследника од велике важности, да би још пре доласка лекарева могао сам себи представити, каквим је оруђем рана нанета. У таким случајевима пре свега може и сам облик ране, п>ено ширење и њено лежиште дати иследнику у неколико појма о овоме; јер је у иочетку често и самоме лекару тешко одредити каквим је оруђем ова учињеца. Може се десити, да се повреде у нрви мах могу сматрати да су извршене ударцем ножа, док на против и у самој ствари оне су учињене ударцем оштре секире; исто тако може се неки ударац држати да је учињен каквом другом оштрицом, а он је у самој ствари учнн.ен сечивом сабље и т. д. - Пре свега, дакле, ваља мирно и дуже времена носматрати нанету рану, а повређенога замишљати у свима могућим положајима у којима му је повреда нанета. Ако је стечено уверење да је ћовреда учињена овим или оним оруђем, онда ваља живо испитати начин и могућност нанете повреде. Но ако се појави сумња: да ли је повреда учињена овим или оним оруђем, онда се морају сва оруђа редом, којима се је могла та повреда учинити, узети у обзир и оцену, како би се најзад могло доћи до тачног ресултата да је та повреда наиота баш тим и тим оруђем. II ако овако посматрање у први мах изгледа доста тешко, то ипак може и сам лајик, ако хладно и мирно оцењује ову ствар, доћи до тачпог ресултата. Оваким начином посматрања, испитивања и истраживања иовреда, иследник ће ретко кад пасти у погрешку и заблуду. Поред наведенога вал,а парочито имати на уму ово : 1., Новреде учињене ору^ем којим се сече, могу се готово увек определити да су учињене баш овим или оним таким оруђем. Тако н. пр. новреде учињене разбијеним стаклетом (што се обично дешава прп тучи у гостионицама) готово увек изгледају размрскане (као и разбијено стакло). Чиста и у нравој линији рана задобијена разбијеним стаклетом ретко се кад може видети. Исто је тако и са ранама задобивеним сриом или косом. То долази отуда, што се ове тако не оштре као ножеви, који оштрењем добијају пра.в облнк. Срнови и косе кују се, т. ј. сечиво се меће на један мали наковањ, па се онда по њима кује полако са чекићем од челика, усл^ед чега добијају истина веома оштро, али зубчасто сечиво, те усљед тога и раиа њима задобивена има свој карактеристичан изглед. Ко је једном таку повреду видео, тај ће у датом случају лако моћи определити са каквим је оруђем учињена. 2., Облик ране задобијене ударцем и убодом, ретко кад одговара облику ору1)а, којим је задобијена. При испитивању оваких рана дешавало се безброј штетних грешака и заблуда