Полицијски гласник

6Р0Ј 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

употребом одређеног инструмента за то, јер он не одговараше потпуно дотичној рани. Нре свеги ваља имати на уму, да код рана које су већ почеле да зарашћују, не треба чинити многа сравнења са оруЈ ј С м којим су нанете, јер чим настане процес зарашћиваља, а овај почиње тако рећи одмах чим се рана слегне, она се тако измени, да се њен првобитни облик једва даје распознати. И свеже ране често не одговарају оруђу којим су учињене (н. пр. код позлеђенога који је одмах услед задобивене ране умро, те процес зарашћивања није могао ни започети). Ово бива и онда, кад је рана учињена у правцу у коме се мускули крећу, док на против настаје ретракција. Свакојако при отвореним ранама вал^а пре свега ивице њене спојити, па онда дужину мерити, јер се друкче не може тачна дужина изнаћи. Код рана убодом задобијених, дужина ће њихова ширини само онда одговарати, ако се оруђе из тела извуче онако исто, као што је и метнуто. Не учини ли се тако, као што то готово у свима случајевима и бива, онда се отвор ране при извлачењу оруђа шири н тако постаје већи. Врло је важна при овоме и та околност, што ране задобијене убодом готово изузетно имају изглед као неки разрез и имају две оштЈзе ивице тако, да се лако може мислити да је повреда учин.ена мачем или каквим другим оруђем са два сечива. Кад би покушали да учинимо снажан убод обичним перорезом у какво пластично тело н. нр. у тесто, разапету кожу, дрво и т. д., онда би повреда изгледала клинаста. Али човечија кожа није тако пластично тело, и горњим се покушајем не доказује да тако исто и са човечијом кожом мора да буде. Посматрајмо само врх каквога ножа, па ћемо видети да исти има два сечива, ма и најмања. Тек доцније и употребом иостаје једна страна тупа и служи као нека нозадица ножу. Убодемо ли, дакле, каквим ножем н. пр. у неко мекано дрво, али само неколико милиметара дубоко, то ћемо се уверити, да ће и овде боти повреда као неки разрез. А ако затим нож још дубље у дрво забадамо, онда ће она позадица на врху ножа ту новреду у виду разреза развући и од врха начинити једну линију, те ће тако онда повреда бити клинаста. Извучемо ли најзад нож напоље, то ће учињена повреда остати и дал^е клинаста, пошто дрво није довољно еластично (растегљиво), те да би повреда могла се вратити у свој нређашњи облик разреза. Но код добро растегљиве човечије коже сасвим је друкчије. Ако је у њу ушао најпре врх ножа, рецимо само два милиметра дубоко, онда је рана проузрокована са обе оштрице на врху ножа. Улазп ли пак нож дубље, то ће онда на оној страни ране, на којој сечиво ножа дејствује, угао раие, разуме се, остати оштар и шиљаст. Али тај угао остаје такав и тамо, где позадица (тупа страна) ножа дејствује, а не оставља свој облик на кожи, но је само растеже тако, да се она у отпочетом правцу даље цепа, те с тога и овде шиљаст и оштар угао чини. 3., Миого важнија заблуда може да се деси при оцењивању броја засекотина; јер често изгледа да нх је било више, а овамо је била само једна. Ово бива онда, кад се засекотина учини по збрчканој кожи (н. пр. на врату старих и сувоњавих л>уди). Но кад се кожа растегне, онда се виде неколико засека, који су сасвим један од другога одвојеии, а постали само усљед једног јединог засека. Да би ово још боље расветлили да наведемо овај случај: Једном дође окружној болници у Н. неки сељак око својих 20 година ради прегледа. Једно његово уво беше у толикој мери размрскано, да га је било страхота погледати. Изгледаше као да је многим засекотинама то уво од осталих органа за слух одвојено, те је готово сасвим размрскано висило на доле. Лекар, који беше позван да га прегледа, констатовао је одмах, да ту није било више, но само једна једина засекотина. Ножем је одоздо у ушну шкољку ударено, и ова погођена на 1 см. над ушном дупљом, затим је нож повучен на више (као оно кад касапи секу месо) док се ушна шкољка није на два дела расцепила и размрскала. А како се ушна шкољка састоји из рскавице по којој иду жилице, што је све опет обложено кожицом, то се онда уво нри засеку ножем расцепило у више ираваца тако, да је изгледало да је по увету сељаковом учињено више засека, а овамо као што напред рекосмо не беше их више, до само један једини. (НАСТАВИИЕ СЕ)

ПОДИЦИЈСКИ РЕЧНИК

Увиђај по делу самоубиства, вешањем, једког непознатог лица, за које се мисли да је Петко ПавловиЂ из Чајетине. Овај увиђај вршен је на лицу места а на лешу обешенога, у присуству потписаних грађана, па је нађено: Место гди се ово дице обесило, налази се више железничке карауле бр. 6. с леве стране Топчидерске реке. Имање — шума — где је извршено ово самоубиство, својина је Канаре трг. из Београда. Леш је нађен где виси о једном двокраком бресту, који је удаљен од пута 6 метара. Самоубица је пашао врло згодно дрво а и положај, за извршење злочина над собом. Брест, на који се обесио самоубица, има два врло стара засечена огранка, који су доста дебеЛи и јаки, и то: један огранак висок је изнад земље до 50 см., а други до једног метра. Самоубица је прво опасао тканице па се попео на огранак који је изнад земље 50 см. па са њега прешао на онај други. Стојећи на другом — узвишенијем — огранку, везао је један крај својих тканица за једну, доста дебелу грану овог бреста., која је изнад земље висока 2 мет. и 20—30 см. а други крај својих тканица везао око врата. На тај се начин спустио с оног крака и обесио се. Леш је стар 25—26 година, сувоњав, смеђ, брада на лешу кратка, ретка и кесераста, бркови мали и ретки, — и пошто се обесио пре 2—3 дана, а за то је време била јака врућина, то су муве упљувале овај леш око уста и по брковима. Одело на овом самоубици било је старо. Црн капут, панталоне и прслук. На ногама старе поцепане ципеле, а на кошуљи грао оковратник. Шешир је имао мекан и нађен је иа једној грани даље од бреста за један метар. У џепу од прслука, нађено је једно парче беле хартије, на којој је било написано плајвазом: Петко Павловић из Чајетине. Испод бреста нађена је једна хартија исцепана на небројено мале комадиће, на којима се видело, да је мастилом писана. Ови се комадићи нису могли никако саставити. Друго што год, од важности, иије нађено. На лешу нема нигде никаквих трагова, од каквог насиља, сем што је врат нажуљен од тканица. На пенису је примећено, да је ово лице било заражено јаком венеријом. Према свему изложеном, а с обзиром на све околности, како на лешу тако и остале, ово је лице само себи живот одузело. 13, Јула 1897. год. Топчидер. Приоутни грађани : Нетар Пандуровић. Стеиан Н. Кати!.. Извршио и оверава, етарешана топчидерске полиције, Сима Н. Обренови1>. Као што се из овог види, то је један облик полицијске радње, код убиства — вешањем. О овом убиству ми смо говорили у првом броју нашега листа, у рубрици „Мстрага", под насловом »О вешању«. Ни један увиђај не може се подвести под нарочата правила, па да се створи једна нарочита Формула за све увиђаје. Јер, колико је разних кривичних догаЦја, толико је и разних увиђаја, пошто се ови праве према приликама оним у којима је извршена кривична радња и према природи самог кривичног дела.