Полицијски гласник

68

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9

писима Господина Министра Правде од 14. Маја 1863. године № 1842. и 16. Јула 1869. год, № 2588. доказано, да је Петар луд (§. 40. грађ. закона), и да се, кад овако ствар стоји, на основу §. 21. закона о устројству дома за сумасишавше од 1861. год. (36. XIV. стр. 16.), има за лудог огласити, пошто се из акта његове кривице види, да је он убиство над својим сином тако ладнокрвно и са убеђењем извршио по наговору свог умрлог оца, а то и такво убиство, како може само онај да изврши, код кога је слободна воља и правилно расуђење искључено, као што је то код њега, па с' тога а с' погледом на §. 20. истог закона, тако је Решио : Да се Петар Раду Гица из Глоговице за лудог огласи. № 1582 9. Фебруара 1871. г. у Неготину. Одвојено мјенпје. По делу томе: да се Петар ■ Раду Гица земљоделац из Глоговице огласи за с' ума сишавшег. Подписати узимајући у вид: 1. Да је стални одбор лекарски у Београду дао своје мишљење о душевној болести Петровој, да је он у једном правцу умно поремећен, а то је у односу извршеног убиства над својим сином, т. ј. да је при извршењу убиства, као и раније тако и доцније душевно болестан био и то у таквом степену, да је код њега слободна воља и правилно расуђивање искључено било; а у осталом може свуда правилно судити и радити, па на основу овом Петар је за ово убиство оглашен за невина. 2. Да је ово-окружно начелство ипак повратило Петра суду тражећи: да се овај огласи за с' ума сишавшег, јер је он због његовог душевног стања здравља опасан за друштво. 3. Да је Суд наредио да варошки лекари даду своје мишљење односно представљења началничества и они давши своје мишљење, основали су га чисто на ареставки т. ј. ако се Петру и други пут не би допадала какова пресуда, да би могао своју освету над неким извршити, па због тога да је опасан за друштво. 4. Да би Суд бољег иојма добио о душевном стању здравља Петрова, јер није лако ставити га у стање морално мртвог, — обратио се је Г. Министру Унутр. Дела и молио га за наредбу, да лекарски одбор даде своје мишљење у овоме што Суду треба, а нарочито да оцени: како се има разумети у садањем делу оно, што је казао за Петра, да је он у односу убиства сина свог био душевно болестан, а у осталом може свуда правилно судити и радити; но Г. Министар није за нужно нашао учинити по молби Суда, него је дјело вратио с' разлозима као што гласи акт нод № 1582. 5. Да је Г. Министар у разлоге своје ставио и оно, зашто га Суд није ни молио; а после не стоји ни онај случај § 338. кр. поступка, јер оглашење или неоглашење Петрово за с' ума сишавшег са свим је друго питање од онога зашта је осуђен. Но и да је Суд нешто као излишно тражио што не стоји, опет разлози Г. Министра не одговарају распису Г.Министра Правде од 16. Јула 1869. г. № 2588, који је изашао на предлог Г. Министра Унутр. Дела у иодобна два случаја као што је овај. А осим тога по § 109. Устава не може Г. Министар утицати у дела и наредбе судске, нити га ја смем слушати по § 109. кривичног закона; и 6. Да се из свега види, да се само аредаоставља, да ће Петар бити оиасан за друштво, без да су његове комшије или местна власт што о томе представила, а кад би се ово извидело, и кад би лекарска комисија дала своје мишљење у ономе у чему је позвана била, онда би дело начисто било и нестало би иредпоставке. Да се све ово извиди ја ипак при томе остајем, али кад је већина за решавање и ја по § 17. устројења окружни Судова морам гласати, онда сам Мјенија: Да се Петар не може огласити за с' ума сишавшег, него да се отпусти и власт полицајна позове, да на Петра пази, на ако ноиашање његово . буде опасно за друштво, онда га ношаље Суду. 9 Фебруара 1871 г. Неготин. Судија Н. Ј. Поиови/1

XI. Петар у лудници. Суд је после овога спровео Петра начел. ср. крајинског да с њиме уради шта даље треба. Отуд буде П. спроведеи у лудницу где је примљен 24. Марта 1871. г. а отпуштен као здрав 2. Јуна 1872. г., дакле боловао у болници 436 дана. Дијагноза онд. управника луднице нок. 1)г. Јанковића гласи: Ме1апсћоИа сит НаИистаИопе. Историја боловања у лудници није вођена, те не знамо како се у болници понашао. XII. Петар у слободи. На наше распитивање о Петру, Суд општине глоговичке одговорио је 26. Октобра 1896., „да је Петар и сада жив; да је од 1872. год., од када )'е из болнпце за душевне болести отиуштен, једнако здрав и душевно и телесно, и такав здрав не само да није никакво зло дело учинио, већ служи за иример грађанству ове оаштине. 0н је и стања доброг." Примедба. Предмет овог болесника налази се у болници за душ. болести у IV. Фасцикули, ред 125. од 1872. године, а заиисан је у I. главном протоколу на стр. 255. под бр. 4. од 24. III. 1871. —■ Оригинална акта добављена су од првостепеног пеготинског суда. Из њих је све ово ршвађено.

И 0 Т Р А Г А V 0 раназга задобивеним метком. (нАСТАВАк) Права је истина, да сачмено зрневље остаје онда заједно, кад се оно увије у какво парче платна и тако у цев ућушка. Иначе се у тој заједници њиховој ништа одређенога не може казати, а нарочито је бивало грешака при оцењивању: из које је даљине сачмени метак избачен, или какве је врсте пушка била; — осим ако изузетно нису други Фактори познати као: сама рана или нађени пројектил на лицу места. Али ни онда, ако се баш употребљена пушка има на расгголожењу, па се њоме могу покушаји чинити, не би се могло до извесног и тачног закључка доћи, јер, ма да се може знати, колико је праха и сачме у цев метуто, ипак се зато не може знати положај у коме су у цеви биле, као ни степен њихове тврдоће и други разни омањи моменти, који су за ово меродавни. 3. Шиљати куршуми међутим проузрокују нарочите и сасвим. особене отворе на ранама, који и не изгледају да су метком причињени; они могу бити са три ћошка или тако изгледати, да су проузроковани ланцетом; а могу изгледати и тако, као да долазе од убода. 4. Често бива, да се повреде, метком задобивене, сматрају за повреде задобивене убодом — и ако то невероватно изгледа. То обично бива на онима местима тела, где се кости близу испод коже налазе. За ово ево примера: Године 1893. нађен је један човек мртав и при прегледу је констатовано, да је убоден ножем у потиљак, али да рана није смртоносна јер убод није био дубок, те да смрт није услед тбга наступила. Но доцније, неким ванредним случајем, појави се сумња, да је тај човек убијен. НаЈзеди се искоиавање (ексхумирање) његовога леша и при поновној истрази увидело се, да новреда није била од убода но од метка, и да се је метак од револвера зарио између два вратна зглавка. 5. Од веома велике је важности за исљедиика нитање, које може да наступи, а на које је доста тешко одговоритн, а то је: да ли је убијени самоубица или га је неко .други убио. Знање лекарево или обдукција у многим случајевима мање користи, но брижљиво, савесно и тачно посматрање свију појављених околности. Често бива, да орган јавне сигурности или исљедник, још пре доласка лекарева и обдукције, мора на чисто бити, да ли је брзо ислеђење потребно услед сумње, да је убиство извршено, или да то није иотребно, иошто се појављено деле има сматрати као самоубиство. У опште, за ово има мало одређених правила, јер спољне прилнке, ноложај леша, оружје, личност умрлог као и друге околности, могу у томе бити од највеће важности. У таким приликама ваља иследник готово у сваком датом случају да