Полицијски гласник

70

ПОЛИЦИЈС КИ ГЛАСНИК

БРЈО 9

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК

ФОРМУ«ЛА ЗА ПОПИС НЕПО^РЕТМОГ ИМАЊА Списак узетог у попис непокретног имања Станимира Ђукића из Београда, по решењу кв. палилулског од 21. Септембра 1897. год. № 900, за наплату дуга његовог у 4500 дин. што има давати Стевану Протићу, трг. из Београда, а по решењу првостепеног суда за варош Београд од 14. Априла ове године № 6000.

« к и н

НАИМЕНОВАЊЕ

Процењено

ДИНАРА

сп в

I II

Један плац који постоји у улици сланачкој бр. 16, по премеру инжињера износи: с лица сланачке улице 60 мет., са зачеља до имања Петра Тоналовића трг. овд. 60 мет., с десне стране до Илије Илијћа бакалина овд. 40 м. и с леве стране до Максима Стокића чиновника овдашњег 40 м. Плац овај има 0 површине 2400 метара. На овом плацу с лица улице сланачке постоји једна приземна зграда, озидана тврдим материјалом, покривена црепом и има: 3 собе предсобље, кухињу, трпезарију и подрум на свод. Имање ово вреди .

20.000

И словом двадесет хиљада динара.

Премер овог имања извршен је у нашем присуству и на исти немамо шта да приметимо. Граничари : Процениоци : Илија Илијћ Љуб. К. Петровић предузимач Петар Тоналовић Ник. ДимитријевиК предузимач Максим Стокић Премеру овом био сам присутан. Члав оуда општ. беогр. Нремерио Т>. Чупић М. Илијћ инжињер Мин. Грађсвина. Овом попису и премеру и ја сам био присутан и на исти немам шта да приметим. Дужник, Станимир 'Букић Попис имања овог извршен је на дан тридесетог августа 189седме године у Београду. Извршио понис и овераво, писар кв. палилулоког, Прока НроЕСић

00УЂЕН НА 0МРТ

Овај догађај, који ћемо овде у кратко изнети, заслужује пажњу наших читалаца. Он сам по себи није необичан, али је редак у нашој криминалистици. Дакле, на ствар. У Ст. Аџбеговцу 7. Марта тек. год. догодио се један страховити злочин. Здравко ЛазаревиК из Ст. Аџбеговца погинуо је у своме забрану. Начин извршења ужасан је и грозан. Зликовац му је сикиром осекао главу тако, да је висила само о једноме парчету вратне коже. Истрагом се сазнало: да је жена убијенога Здравка, Тиосава, живела у недозвољеним односима са Андрејом Лазаревићем теж. из Ст. Аџбеговца; да се с њиме договорила, да он убије Здравка, како би после могли без икакве препреке „ашиковати«. За овај недозвољени однос између Андреје и Тиосаве знала, је Марија Шумаревић, удова Марка Шумаревића из Ст. Аџбеговца, коју је Здравко из сажалења иримио у своју кућу. Она је знала и за само убиство, али је у нрви мах ћутала, јер су јој Тиосава и њени рођаци претили да ће и она као и Здравко проћи, ако ода Андреју. Детаљи убиства ови су. У петак, пред младенце, Тиосава дала је своме

мужу Здравку 30 пара динарских и сикиру, да је код ковача наоштри. Кад је Здравко сикиру наоштрио и донео кући, отишао је на позив Николе ковача да му помогне у послу. Па како се Здравко мало подуже код Николе задржао, то је дошла Тиосава и-одазвала га кући. Дошав Здравко у своју кућу, и пошто је тражио вечеру, дође изненада и Андреја, те је са Тиосавом заједно спремао вечеру за Здравка. По вечери договоре се Здравко и Андреја да иду у забран по дрва. Здравко упрегне у јарам своје волове, и крену се по ноћи у забран. Сад, да пустимо самога убицу, да ирича овај страховити догађај, онако, како је записат у судским и иследним актима: »Кад смо у забрану доста дрва насекли — вели Андреја ја сам после дрва вукао а Здравко их кратио. Сикира је лежала поред њега. Ја узех сикиру да крешем гране. Дуго сам размишљао, да ли да га убијем и како, и на послетку се реших. Како је Здравко био клекнуо на десну ногу и сагао главу, кратећи тестером једно дрво, ја заманух са страга сикиром. Ударим га за врат и одсечем му главу. Пошто је био пао и ја се уверих да је мртав, пођох кући, ну нредходно свратих код Тиосаве. Врата ми је отворила баба Марија и ја уђох иа седох поред Тиосаве. Испричах јој како сам Здравка убио. Мало за тим одох својој кући. Сикира, којом сам Здравка убио, а коју је он тога дана оштрио, била је моја. Сикиру сам у потоку једном од крви оирао и на нут бацио да се код мене не нађе. Кајем се што сам ово учинио . . Тако је текао овај грозан догађај. Тиосава није признала, да је Андреју на убиство наговарала, и првост. суд смедеревски, према прикупљеним доказима, пресудио је, да се Андреја казни смрћу, а Тиосава и Марија ослобођене су казне из недостатка доказа. Кајање убичево доцкан је дошло . . . — * ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г АЛБУМА

ПЕТАР СМИЉАНИа допов и коцкар. У судским актима стоји: родом из Београда. Да ли је збиља овде рођен, или је залутао у престоницу из унутрашњости, тачно се не зна. Ал' што се зна, то је, да је опасан лопов и коцкар. Пустићемо, да поротна пресуда суда вароши Београда од '28. Новембра 1890.год. Бр. 18735 изнесе на видик само неколико догађаја из његовог лоповског живота,. Тако : ноћу, између 1. и 2. Јануара 1890. г. овај Петар са још једним својим бив. другом (чије име не износимо, јер се сада иоправио и живи од поштене зараде) разбили су окно прозорско наизлогу радње Станка Дугалића бив. обућара овд., украли и том приликом однели еспапа у вредности 100 дин. За тим, ноћу, између 9. и 10. Јануара исте год., обили су длетом врата на дућану овог истог Станка и онет украли еспапа у вредности 100 динара. Па онда, украли су непознатоме лицу златан сахат у вредности (5(1 динара. Сам пак Петар, једне ноћи ушао је у авлију Јоце Секулића овд., и однео са ужета ствари његове жене Јелисавете, у вредности 12 динара. И најзад, овај Петар био је окривљен, што је ноћу, између 27. и 28. Декембра 1889. год., удешеним кључем отворио врата на стану Костадина Љубиновића овд. и из истог украо 70 динара у новцу и друге разне ствари у вредности 116 динара. За ово последње дело,