Полицијски гласник

78

ПОЛИЦИЈСКИ| ГЛАСНИК

ВРОЈ10

КОСТА ПАВЛОВИТ!! коцкар и варадица. И сам изглед и целокупна појава одаје га да је коцкар и варалица. Био је полицијски небројено пута кажљаван за преваре, скитњу и коцкање. Носи се, што но веле „лежер." Кад га је полиција сликала, није хтео друкчије, но са запаљеном цигаром у руци. Дозвољено му је са разлога, да му слика буде што вернија. Из очију му читаш лаж и превару. У души му је, да лаковерни свет обмане, и да се онда из прикр.ајка смеје своме „мариФетлуку." У друштву своме хвали се, како је у своме нослу мајстор, и да је свој занат добро испекао. Опасан је по околину, у којој се налази. Припазите на њега и чувајте га се. Кад прикупимо о љему званичне податке, изнећемо многа занимљива дела која је у животу своме починио. За сад| му износимо само слику са кратком његовом биографијом, те да га прикажемо читаоцима као човека, од кога се на сваком кораку треба чувати.

ИДИЈА ГАВРИЛОВИЋ лопов — разбојник — убијца. Да опширније опишемо Илијина разбојничка дела, остављамо за други пут, кад му будемо донели његову најновију Фо 'тограФију. Ова слика има своје вредности у толико, што представлза целокупну н.егову појаву, али по њој тешко да би ко Илију могао познати, јер је се скоро са свим измениоЈ Постарали смо се да до1)емо до његове најновије ФотограФнје и то у две иозитуре: слика с преда и с проФила. Људе, као што је овај разбојник, треба сликати на разне начине и у већем Формату, те да му се види свака и најмања црта на лицу. Ну, да бн читаоци могли овом приликом бар што год чути о њему, ми за сада доносимо из Тасиних бележака „Поноћ® ове редове нгго их је писац г. Таса забележио : »Познати Гавриловић осуђен на смрт, бега с робије, одлази у Румунију. Тамо продужава свој »занат с( . Код њега увек пара. За тим нрелази у Керансебеш у Маџарској. И туна лепо живи и троши. Чак је предузимао, како вели, послове и у руднику »Анини". — Кад му траг опазе, прелази онда у Лом-Паланку. Одатле у Филибе. Ту отвара хотел, и постаје рентијер. — После се враћа у Босну. Живи неко време у Брчкој. Одатле се после зажели Србије. Дође у Земун. Ту неко време остане па се реши да пређе у Београд. Последњом земунском лађом превезе са амо. — Кад

сви путници изађу он остане још неко време у кабини. Жандари се врате са штека, он онда изађе и слободно улази у у варош. Иде слобОдно и подигнуте главе, јер жандари који га познају: или нису више у служби, или су одаслати где год у Србију код начелстава и капетана. Паметна наредба жандармеријске команде !!!, ; —Дошав горе у варош, ГавриловиК, вели, одседа у хотелу. Можда је и тако било. Али и да није, он има стотипу јатака, који ће га врло радо примити и угостити. Јатак знаде да се вешт лоиов не даје лако ухватити. А носле, и кад га ухвате, не одаје своје пријатеље; међу тим сваку услугу добро плаћа.« Толико уз ову слику, а уз другу, која ће у 14. или 15. броју изаћи, донећемо све оно што се о њему зна. — Интересно ће бити за читаоце да виде каквим се срествпма служио Илија при разбојничким делима пгто пх је починио. Још је од већег интереса садањи живот и поиашање његово.

ИЗ СТРАНОГ ОВЕТА Модерни просјаци Једну занимљиву иричу, ово дана, донео је један лист из иросјачког живота у Бечу. Место где се дешава, то је писарница једне велике трговине и банкарнице у сред Беча. У тој трговини, од времена на време, нојављује се једна слепа жена, молећи за милостињу. Она је у сиромашном руху, али јој спољашност беше отмена. Њу свакад води једна девојка — њезина кћи — која тако скромна изгледа, да се једва кад и кад усуди подићи горе очи и погледати на оне, од којих, у име материно, проси милостињу. Слепица казује, да је удовица некога мајора, којн је у рату часно погинуо, тако, да је она остала сама са овим дететом, без икакве помоћи, јер су јој непријатељи н бездушни ро^аци и оно мало пензије, што је имала, отели. У горкој тузи за изгубљеном срећом од нлача је најпосле ослепила. Сад се мора са тешким срцем обраћати на милосрђе својих ближњих. Наравно, говорила је тако тужно, да сваки, коме се само почне јадати, одмах драговољно чиии своју човочанску дужност и јадну сиротицу дарива, само да је помогне у њеној беди и невољи. Шта више, многи је при поласку и са поштовањем испраћа до врата. Док се то тако збива у вароши, дотле на друтој отрани у предграђу МаријакилФу, један млад човек упозна се случајно са једном породицом. То је било једне вечери у гостионици, кад се са истом, за истим столом, нашао. Породица се састојала из мужа, жене и младе лепе кћери. Носле тога, на скорб'*;беше друга па и трећа прилика, тако, да се наш младић веома заинтересовао за своје познанике а нарочито за лепу познаницу. И његови Познаници обратише већу пажњу на њега, па га најпосле позваше да их код куће посети, што овај одмах и учини. Отишав тамо, нађе у свему најлепши ред и свачега у изобиљу, тако, да му пријатио беше што је у тако отменој кући примљен и што је госпођица из тако одличне породице. Из дана у дан његова љубав беше све силнија, међу тим је изгледало да родитељи не би ништа имали против тога да он у њих запроси њихову кћер. Некако баш у почетку свога познанства, добио беше службу у једној великој банкарници у сред вароши. Под њим је била и такозвана свакодневна »мала каса«, из које се осим осталих ситних издатака и просјацима милостиња издавала. Но он о томе није хтео ништа казивати својим познаницима, чекајући да прођу први дани пробе, па кад се већ у служби утврди, онда ће им то казати а. уједно и руку њихове кћери запросити. Једном бавећи се у својој канцеларији, на једанпут чује у суседној госиодаревој соби молећп глас неке жене, која полако корачаше у канцеларију, носећи у руци упутницу од господара, да јој се из »мале касе с( изда нека милостиња. Младић подиже очи и — пред њим стоји она слепа мајорица, а уз њу као вођа — његова „бити имајућа® невеста. Јадан младић, до крајности пренеражен, једва се држао на ногама, а мати и кћи вриснуше, те брже боље појурише на поље из канцеларије. Слепа мајорица дакле није била слеиа , нити је она била удовица не знам каквог јуначког ОФицира, него је имала свога рођенога мужа, с киме је под једним кровом живела и који јој је знао најлепша -просјачка писма саставл>ати. У кући