Полицијски гласник

ВРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

пак њиховој, било је увек свега изобиља, чему је наравно највише допринело тако лепо и вешто вођено просјачење. По себи се разуме да ни од свадбе ништа није било.

лт рукопио Из узпомена једног полицајца од Л. М.

Било је већ седам из јутра, кад рупи у мој стан вратар из хотела код „Португалског Краља" па ме замоли, да пођем одмах у речени хотел, јер је тамо преко ноћ учињена велика нохара. Разуме се да нисам оклевао, те ми вратар путем ово исприча: Синоћ око 10 часова дошао је пешке у хотел код »Португалског Краља (с неки странац с малом ручном путничком торбом, па је вечерао у трпезарији и одмах после вечере отишао у своју собу, рекавши да очекује још ноћас неку депешу, те ће јамачно морати одмах на пут. И заиста, депеша дође око три нред зору. Вратар је депешара одвео до странчеве собе, кога су морали пробудити (чинило се да је тврдо спавао), те је кроз отшкринута врата узео депешу, давши депешару бакшиш и умоливши вратара да причека за часак, док види из депеше хоће ли морати одмах на пут. После неколико тренутака викнуће гласно, да мора одмах путовати, па за то да му се отворе врата с улице, и вратар га десет минута касније пусти, јер се код главиог келнера известио, да је странац још синоћ платио сав рачун. Странац је мирно изашао, носећи своју ручну торбицу. Јутрос, ире пола часа, диже се страшан урнебес у соби број 34, из које излети путник, што је у њој спавао, кукајући: »похараше ме, јаох, четрдесет хвљада талира!« Цео се хотел узбунио. Из многог чега даје се закључити, да је похару извршио онај странац, што је преко ноћ отпутовао, па за то је гостионичар и послао по мене вратара да дођем одмах, те да учиним извиђај и предузмем шта треба. У гостионици затечем још све у највећој забуни. Гостионичар, келнер и гости стајали су у трпезарији и живо разго^арали. Нрво ми је било, да их колико толико успокојим, иа онда позовем гостионичара, да ме води томе што је нохаран. Нађемо га у соби. Стасит, средовечан човек, блед у лицу и сав скрушен, ма да се трудио да се нрибере, јер кад сам га заиитао, исприча ми доста мирно ово : »Зовем се Хуго Раушер, бавим се економијом. Купио сам за деведесет хиљада талира овдашњи спахилук Килепек, и данас је требало да положим овдашњем судији Демеру нрву отплату у четрдесет хиљада талира, што сам синоћ донео. Како сам био уморан, одмах сам легао, а кад сам се јутрос пробудио, имам шта видети! Ни портФеља ни новаца! До сад сам једнако свуда тражио и загледао, па ништа!® »А зар су врата била сву ноћ незакључана? с< »Да. Био сам, како рекох, уморан, па сам једва чекао да легнем и тако сам заборавио да их закључам.« »А где вам је био портфељ?" »У кануту, у унутрашњем шпагу, а капут сам био пребацио преко столице поред постеље." „Јесте ли ноћас чули ма што год ?" »Ништа, сиавао сам као заклан." »Ех, онда је лопову било лако да се увуче у собу и да вас похара... Сад још нешто: јесте ли гдегод на путу говорили, како имате код себе много новаца ?« »Нисам. 0 томе сам већ и сам мислио, јер сам знао да је то важно за истрагу. Али се не сећам, да сам игде споменуо, да имам толико новаца.® »А где сте узели новце? Јер мислим, да нисте толику суму држали у каси као мртав кагштал. (< »Разуме се, да нисам. Имао сам државне обвезнице и друге вредеће хартије, па сам их прекјуче продао на берзи у престоници.« »Је ли било кога, кад сте добили новац? (( „Само они чиновници у банкарници.« »Какве новчанице ? (< »Од пет стотина талира. 11

»И одмах сте пошли за овамо ? (< »Не. Свратио сам мало у М. да поручим иеке пољопривредне машине у тамошњој Фабрици.« »Онда сте тамо и преноћили ?« »Да. (< »Онда извесно морате знати, где сте отварали портФел. ? <( »Знам. дабогме. Само сам га једном отварао и то јуче из јутра, кад сам из њега узео новчаницу да платим рачун у гостионици код »Златне Круне® у М. <( »Је ли ту било још кога, кад сте гостионичару или келнеру плаћали рачун ? <( »Били смо само ја и келнер што наплаћује.® »А он је могао видети, да вам је портФељ био позамашан." »То не спорим." »Јесте ли му говорили што год ради чега путујете?« »Јесам. Питао сам за овдашње гостионице, и он ми је ову препоручио.« „Како је изгледао тај келнер?« »Млад, леп, црномањаст, брадат, врло љубак и учтив." Обратих се гостионичару: »Слазке ли се овај опис с вашим ноћашњим сумњивим гостом ? <( »Ја га нисам видео,« рече гостионичар, »али како ми га је описао келнер, који га је послуживао, не бих рекао да је то. <( „Молим вас, нека дође тај келнер." Гостионичар га одмах доведе. Келнер је донео и књигу за уписивање путника. И он ми саопшти што сам већ био сазнао од вратара: »Странац је био у доста обичном оделу, средња стаса, плав, коса до главе ошишана, брада такође са свим поткресана, човек око 35 година. Учинило ми се, да је био у великој журби. ну то није много падало у очи. Кад ми је рекао, да ће код нас преноћити поднесем му ову књигу и замолим га да се упише. — Је ли то баш потребио ? — запнта ме. — Ја ћу можда још ноћас отпутовати. — Тако тражи полиција. — Кад је тако, да се потпишем. — Ево, ово је он. (( И келнер отвори књигу иа ми показа, те прочитах: »Фридрих Фехтхамер, ириватије из 0. (< Рукопис особито леп и карактериетичан. »Иа онда, <( тако настави келнер, — »као случнјно баци поглед па остала имена и од једном узвикну: »Ах, гле само, Хуго Раутер из В.! Стари мој пријатељ! Од кад га нисам видео! Је ли још овде? (< — »Јесте,« рекох, »горе је, у својој соби! <( — »Доцкан је сад, баш ми је жао што не могу да га посетим," — тако рече странац, »али ваљда ноћас нећу морати на пут, па ћемо се сутра наћи. У којој је соби? (( — »Број 34. (( —г- »Добро, шта пмам да платим, на случај, ако морам још ноћас отпутОвати." — Ја му кажем, он одмах нлати и оде у своју собу, из које је ноћас отишао, како вам је већ вратар објаснио." (Наставиће се)

КОЦЕАРСКИ - ЕГАВАЧКИ - ЈЕЗИК*) У САСТАВ^БВНИМ РЕЧИМА Кажи кућу Редај унчу Слепац пијан Гегавац нанљугаи Пас хрђав Чикљавац неготиван Немам ракије Ницам шушл,инге Пијем вино Пљугам резне Крадем банке Гепим шуштавице Доћ' ћу ноћу Догњам некат Крадем јаја Чорет чамић Имам новаца Цањам трањцн Смркло се бежи! Снекило се, гљај Мислим на коња . Тољгати рунков Отвори уста Одбашти њупавица Гледам очи Ждракам ждракавице Добар во Готиван рикавац Имам опанке Цањам гљарнице *) Ове реченице, но дозво.ш г. Тасе Миденковића, саставиди смо из љеговог а Дневника в V. свеске. Ностараћемо се, да овај језик у свој његовој опширности донесемо, и да удесимо кратке конверзације, како би се могао боље разумети.