Полицијски гласник

12

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

о употребљеном предмету није остало ни трага ни гласа, онда ваља свакојако и по могућству бити на чисто, Јита је и какав се је предмет могао узети у помоћ за лзвршење самога дела похаре. И ако је са свим природно, да на таку околност г.аља пажњу обратити; и ако се тако гатодаје на ирви иоглед запазити, ипак се за то врло често дешава, да исљедник пренебрегне на то да пази, и примећено на нротокол да стави. За то ваља знати, да је та околност веома важпа, јер се помоћу ње може често определити карактеристично поступање каквог лопова у извршивању самога дела. Тако радећи, може се изнаћи, да је покрађу извргаило лице, које Ихма за тај посао већ познати начин; или се може открити какав нов и до тада непознати начин, како би се исљеднпк доцније, ако би се опет такав случај десио, могао сетити онога ранијега, и нрема томе свој посао у ислеђењу удегаавати и у везу доводити. Често се може при извиђању оваких дела опазити, да је ири томе употребљена и нека извесна техника, коју иначе у своме иослу употребљују само поједине занатлије п т. д. Више пута може исљедник опазити, да је дотична индивидуа поступила у извршењу свога иосла сасвим као какав вешт зидар, стругар, каменорезац и т. д. Ово по неки иут извршују сасвим тачно и правилно, али но некп пут и неправилно и нетачно, тако, да одмах нада у очн. Примети ли псљедннк таково што, онда он ваља једног по једног вештака да пита п њихово мшиљење о томе да чује, док не наиђе на таковог, који ће му моћи дати тачнога обавештења о начину, како је дотична индивидуа могла појављено дело извршити. Према природи п начину извршења самога дела, моћи ће исљедник знати, да ли треба да иита за објаснење каквог ковача, бравара, стругара, и т. д., па ће на тај начин моћи до правилног резултата доћи. У томе смислу могу сеоске занатлије бољега обавештења да даду, него ли највегатије занатлије у великим варошима. То долази отуда, што су занатлије по варошпма спецпјалисте, те не узимају за то сваки посао у рад. Онп раде са разним машинеријама и другим справама, а често им сав посао израђују њихови помоћници. Сеоски нак занатлија, мора да прими сваки посао, који му сељаци доносе. Он израђује све и то понајвигае сам, служећи се при том најобичнијим и старинским алатом, С тога он на поетављена питања може прецизније одговоре дати, лакгае разазна какво је оруђе за извргаење дела употребљено, и лакше се може управљатн и стављати у ноложај некога другога. Он ће најбоље умети да каже, гата је дотична индивидуа при извршивању самога дела могла да употреби, н колико се у томе послу разумевала, У опште, дакле, и према наведеноме ваља знати, да је у свима случајевима потребно мишљење вештака. Нађе ли исљедник у своме рејону интелигентне, ваљане и спремне вештаке, који ће му за његове циљеве као што треба послужити, то ће и они у сваком новом датом случају поиешто научити, своје ће знање на тај начин усавршити и исљедника у његовом тешком послу боље потпомоћи тако, да ће овај с времена на време имати за сваки иојављени случај потребан број извежбаних и рутинираних вегатака, који ће му моћи правилна обавештавања давати. Па и у даљем току истраге, могу се вештаци згодно употребити; јер они могу поред обавештења, како је лопов могао у чију кућу да упадне, да псљеднику покажу и начине, како је лопов и чиме у самој кући обио какав сандук или друго што томе подобно. Но и у таким ће случајевима избити на новрпшну спрема дотичне индивидуе у томе послу. Да је то тако, биће свакоме ономе јасно, који је ма кад изгубио кључ од свога сандука, или који је иначе био иринуђен да какав свој затвор силом отвори. Па и сам занаџија, који се позове у иомоћ, поступиће у томе различито и онако, како се у томе према својој спреми и струци разуме. Ако је бравар, он ће одмах приступити прегледу и иосматрању саме браве. Ако је пак столар, он ће одмах гледати каква је конструкција обијеног сандука, стола и т. д. — Бравар отвара браву својим калаузом, а ако то не може, он је онда разбије. Столар пак уздиже нпр. на каквом столу горњу даску над самом фијоком , а да ни у колико не измени положај саме браве и т. д. једном речи, сваки од њих ради по своме начину, а ако је то ко други радио. коме то иначе није носао, то ће онда сваки стручњак према до тада стеченом искуству моћп показати, каквој врсти дотични лупеж припада.

(' тога ваља све повреде, које је лопов извршио на вра> тима, прозорима или другпм предметима, тачно прегледатиописати их, и ако је иоле могуће нацртатп их, плп снпмптп У томе ие треба жалитп свога труда, јер ако се то не покаже корпсно у једн-ом случају, оно може у другој каквој много важннјој прилици бити од неоцењиве вредностп. Ево за то једног примера. Једном се десила похара у кући једне старе п посиромаганпје удовице. Лопов беше иомоћу калауза отворпо стап старичин, и из једнога сандучета, на коме.је обично седела, украде њену незнатну готовину од 20—30 динара. Ко је ту покрађу пзвргаио, није се могло .ннкако дознати. Како је нак та крађа нзвргаена у самоме месту где је бпла п полицијска власт, тоје исљеднпк одмах са једнпм жандармом отишао на лице места да учини увиђај, али он не могаде нигата посигурног да изнађе. Сандуче се могло лако отварати, јер брава на њему бегае стара и захрђала, а п само дрво бегае већ старо п изанђало тако, да иије дало никакВога отпора оруђу, којпм је отворено било. Јасно се могло вндети, да је лонов употребио при обијању неко ору^е налик на неку увијену алатку, коју је ућугануо између браве"и заклонца, па ту алатку на доле побукао, п тако сандуче отворио. Кад је исљедник све добро расмотрио, могао се уверпти, да алатка према секотинама на заклопцу, није била свугде нодједнако гаирока, већ да је спреда била ужа, а при крају гаира. Исто тако могао је по секотинама констатоватн, да сечиво алатке није било.-линеарно, но да је било местимице зунчасто. Све ово гато је наћецо, исље^ник је брижљиво ста.вио на протокол, али самога кривца није могао да ухвати, п тако се на томе ствар свршила. (СВРШИЋЕ СЕ) —«——»-• П0Л.ИЦИЈ0КЖ РЕЧНИК. 0 уверењима и њиховим потврдама код општинских судова и полицијских власти. У једноме броју нагаега лпста од нрогале год. говорили смо о иотврди тапија, а сад ево доноспмо п Формулу за уверења која имају везе са тапијама. Прплпком издавања тапија појединим лицима која своја имања продају, судови опиггинскп позванн су на првом месту, да таквим продавцпма дају своја обавегатеља о томе: гата један рељак — продавац — треба да чини кад добије тапију утврђепу судом општинским по Формули, коју.смо нарочпто за општинс^е судове донели. Да би с-вн судови у земљи једнообразно поступали приликом издавања уверења, ми ћемо овде иазначити све што јс иотребно да се учини прнлнком преноса имања, те да се избегне оно силно враћање сељака од стране првостепеннх судова из вароиш у села и код среске власти, које — враћање — врло често бнва само због тога, гато или опгатински судови или среске власти пропусте, да назначе све оно, гато сс за уверење при преносу тражи. Ми смо се постарали да донесемо поред овог објаснења и Формулу за уверења, која су састављена у смпслу наређења §. 471. тач. 11. под а, 6 и в грађанског суд. ноступка, а на то нарочито требају рпштински судови да обрате своју цажњу. Овако састављено уверење примаће се од стране првостепеннх судова без нкакве прнмедбе, јер је у њему сгављено све оно 1нто закон прописује. Ово уверење треба и мора да буде потврђено и полицијском влагаћу, која је дужна ириликом оверавања истинитости потписа и печата, да овери нарочито и са држину тога уверења. Ево тог уверења : УВЕРЕЊЕ Којим суд опгатине приличке са потписатим одборницима, уверава сваку надлежну власт и првостепенп суд, да Никола Нинковић из Прилика, сем продате земље Непаду Негаићу из Брезовице у атару опгатине ириличке а у месту званом »глибови к има према наређењу § 471. грађ. суд. поступка, да му остане на уживање јога пет дана орања н кућа са окућницом од једнога дана орања, рачунајући у свакомо дану по 1600 кв, хватп (впди у метре колико износи) као и то, да Нпкола у задрузи нема ни једне пореЗ плаћајуће главе, нити од норспз