Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

У сред те опште панике јурну у собу посилни г. капетана вичући: - Ухватисмо лопова, г. капетане! Сад знамо кб нам дрва краде !... ★ * * Шта је било ? Ево, шта. Онај шерет ужичаиин, посилни г. капетана, пробушио је неколико комада дрва; иаиунио пх барутом, па озго ударио чеп н лепо заравнио. За тим их оставпо у реду тако да буду једно од другога мало подаље. Газдарица Е. која је имала ту несрећну страст да краде, смотрено је десетковала дрва г. капетана. Узимајући редом на дохват цепанице, однела је п једну, коју је био посилни барутом напунио. Ето, за тојепећ газда Н. отишла у „плафон" а гости од страха попадалИ под сто. Од тога доба газдарнца није ништа туђе дирала, а богме п посилни није смео више на тај начин лопове пстраживати Канетан К. још је жив и сад је подпуковн.уједној вароши у унутрашњости. ^ ву)а 1У1илакови"ћ.

линдером иа глаии у бакалгшцу. За моју срећу, бно је тада у дућану сам газда. Кад ме је видео онаквог поче се церекати: а, маткарада! Лепо, тако треба! Волим и ја то ! Молим, чиме могу служити? — Имате ли меда? — Имам, имам, — утањи газда — ама чист, липовачки! — Депо, сипајте ми у цилиндер две оке, ама од оног житког!

Арсеније Петкови-ћ. (види ОПИС О 1БИМА НА ПСТОЈ, 6. СТРАНи), Л0П0Б0КЕ ДООЕТКЕ. Има и таквих лопова који у шали и вицевнма врше своје операције. Тако је радио и Шандор (нећемо му право пме казати јер се поправио и живи данас поштеним животом). — Био сам »шворц ко црквени миш", вели Шандор. Лупао сам главу: како да дођем до новаца. Мислио сам да се увучем у Какву јеврејску кућу за време њихових Фашанака, па да што год смотам. Али сам се присетио. Познали би ме одмах по покрађп. Боље је новац. Ту нема белего. Наравно, јер није роба. Гледам по оној јеврејској мали. Пуно света. Машкараде иду тамоамо. Тако је то код њих о њпховим Фашанкама. Био сам у једној гомили и гледао оие лудорије, које су пзводиле две маске. Једна од њих скиде мој шешир па ми натаче њен цилиндер и одјури кроз гомплу церекајућп се. Љутио сам се и смејао. Како ћу сутра у варош са овим цилпндером? Друге кане немам. Ал' ми сину једна мисо кроз главу. Море, Шацо, па ти баш са овим ци-. липдером можеш до}п[ до новаца. Радње су још отворене. Тек је бпло 8 сахатп у вече. Красна ме мисб не напушташе! Таман ће ми ове Фашанке ићи на руку да ову операцију што боље изведем. Само ми треба.... Поред мене у тај мах прође једно јеврејче у Фесу. Пружим руку и зграбим му Фес с главе. Јеврејче се поче дерати, ал ја се већ изгубих у оним гомилама. Уиутих се са цилиндером на глави гбре кроз оне уске улице. Фес сам метуо под капут. ГуЈшо сам се кроз светину ненрестано. Неки наши Срби, који су ишли доле у јеврејску малу, наишав на мене викаху : маска ! маска!... Ја онружих кораке па чистац даље. Нашао сам се код развалина »принца Евгенпја®. Ту одмах, беше тада на самоме ћошку, нека повећа бакалница. Држао је неки богати цгшцарин. Уђох онако са ци-

— Хе, хоћеш да-нагаравиш јевреје, а ? — Хоћу! — Ама ако нађеш „онај® окаченик Пинто, нагарави и њега! — Па баш ћу п,ега п да нагаравим. Лолаједна. Једном прилпком он је мени нешто подвалио, пасада хоћу да му вратим жао за срамоту ! — Е, Бог те жнвпо, викпу цштцарин, па ми сручи у цилиндер две оке меда. — Ево паре, рекох, па му нружих руб.шу. Он оде до чекмеџета да ми врати кусур. Како је стао на згодно место, ја се дошуњам иза његових леђа и брзо му натакнем на главу онај цилиндер с медом. Како је цилиндер био доста шпрок, то му је пао чак иреко уста, на није могао ни пнснути! Онај мед поче куљати. Цинцарин иоче ђипати, а ја ти лепо отвоттм чекмеџе и покупим сав новац па на врата. На улици сам метуо на главу онај фсс што' сам га зграбио од онога јеврејчета. Осврнух се још једном на дућан н видех цинцарина како скаче с ноге на ногу и мучи се да онај цилиндер скине, алп га мед све више нритеже. Насмејах се, па ти брзо крепем горе на калимегдан. Шга је било иосле са цинцарином, не знам, али сам сигуран, да ће се дуго сећати — јеврејске машкараде, и да му неће више насти па памет да нагаравн »оиај® окаченпк Пинто. Прпчаћу ти још, како сам нреварпо Николу ПрапорЦа, кад је држао каФану код »Ко-

Радосав ДрагутиновиЋ.

ларца"

то ]е смешна сгвар

Стаменија. Тодосија. Јелена ОППС НА 6. II 7. СТРАНИ).

ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ. II. Јатаци. (НАСГАВАк) Вуја МилаковиК — чича из Мушића ср. црноречког окр. ужичког. Осуђен је за јатаковање хајдуцима на 20 година робије у тешком окову. Арсеније Петковић из Планинице ср. моравпчког окр. ужичког. Осуђен је на 20 година робије у тешком окову. Радосав ДрагутиновиД. из Каленића, среза ножешког окр; ужичког. Осуђен је на 20 година робије у тешком окову. Јелена РајчевиК (опа млада у варошком оделу са кецељом). Родом је из Дружетнћа у срезу пожешком окр, ужичког. То је она Јелена, што је писала Бркићу она осећајна — љубавна писма, накојаје Бркић оДговарао такође са пуноосећаја! 0 тим писмима била је реч на ндзетресу хајдучком у Чачку, јер су била нридружена иследним актима. Јелена је осуђенана20 год. робије.