Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

П

саме радње његовога мајстора. За ову крађу био је осуђен на 9 месеци затвора - Чим је ову казну издржао ступио је у там. војску. Одслуживши свој рок у војсци, нрешао је у Србију. То је било 1893. год. Тада је ступио у службу код г. Мите Ђорђевића винарскога трговца у Београду. Код г. Ђорђевића остао је свега 2—3 месеца, па за тим је отишао у службу код поч. г. Пироћанца. 'Гу се задржао мало више, од прилике до 5 месеци. После тога служио је још код г. М аксе Антониј евића сајџије овд.; г-ђе Бучовићке и на послетку код г. Л. АвакумоШвића. Поитто је напустио свужбу код г. Авакумовића, вратио се у Сомош — место свога рођења. Но месеца Марта 1897 год. врати се опет у Србију, и извесном про. ■■■.'. текциј.ом добије за настојпика раденика у државној солари. Па овоме месту остао је до Петрова дана нр. год. а тада је опет отишао у АустроУгарску. II« његовом казиважу; он' је.бно тамо отишао за то, да прикупи летину са оних земајва, кбје је под закун дражао. Не може се са поузданошћу прпмити овај изговор, алп се.зна, да је Трета, где год је служио, крао као пацов. У томе нас утврђује ово : 1пто су цри њему нађене многе заложнице од разних ствари, које припадају у својину разним личностима у ирестоници.... 0 Митрову дану прошле год. Трета се опет врати у Србију. Видимо га и — лролазимо поред њега и не сањајућн, да је то злпковац чврсте и одлучне воље. Тада је одсео код Мике Миличића обућара у улици »Дечанској«. Намера му је била, да се уортачи са Митом, јер је том приликом имао при себи 300 Фор. Но како је Мита у томе времену морао побећи из Србије за то, што је позамашне суме дуговао неким овд. кожарима, то и Трета пређе за њим у Панчево. Тамо нису дуго били заједно. Пошто се са Митом око нечега завадио, пређе опет у Београд. То је било 25. Новембра пр. год. Од тога доба остао је овде све до I. Јануара ове године. Лицем, дакле, на 1гову годину, извршио је разбојништво над Стеваном Јевтовићем златаром овд. За време бављења свога у Београду, становао је код свога рођака Милана Предића ужара овд. а на 5—6 дана пред извршено разбојништво налазио се на преноћишту у каФани код »Албанеза«. Како је Трета извршио разбојншптво над Јевтовићем, то се већ зна, јер су многе новине после о томе опширно писале. Поред адиђара у вредности 7—800, динара однео је из радње Јевтовићеве: 31 комад нанолеона: 1 полунаполеон; 20—25 ком. банака; два дуката и нешто мало ситног аустријеког новца. По извршеном разбојништву, Трета је отишао код Баруха мењача овд. Ту је променио злато за аустријс.ке Форинте. По том је кунио себи ново одело. Цело то после подне шетао се улицом ),Кнеза Михаила« ал само од „рускога цара«. Даље у правцу ка Калимегдану, — није ншао. Те вечери ударио је у пијанку, а идућег дана ухваћен је у каФани Уроша Чорбића у »болничкој улици".. У почетку Трета је одсудно одрицао дело, али доцније, кад га је и Јевтовић познао, исто је у евему признао. Од новаца нађено је код њега око 300 Фор. Остало је све потрошио, пијући, као оно Петар, варадински Бан. То је у кратко г.«авна историја овога разбојннка. Он се још налази иод истрагом у Глав. полицији. Равнодушно и са стојичком мирноћом прича своје »јуначко® дело, само што по . некад кроз осмех вели: Ех, па ваљдаћу .до пролећа поиунити коју јаму на »карабурмп«... Да би му лични опис, поред слике, био потпунији, напомињемо, да је Трета вере православне; нежењен; иоданик А-

пред. Почех се рукама одбијати о калдрму. Заклањао сам главу, да је неби размрскао о оштро камење. На један мах коњ стаде као укопан. Дахнух душбм. Неке снажне руке извукоше ми ногу из »узенгије®... Бејах спасен. — Како вам је? чух неки мекп, болећиви глас. .Јесте ли се убили? Нисам, мало сам руке нажуљио... Приђох ближе моме избавиоцу. Ои махну руком на мене и рече: збогом, журим се... посао... И нестаде га.у помрчини. Ко је то био? питао сам се тада па и сад, ал' на то нитање не добих одговора. О моме избавиоцу не чух ништа... — О, о, чуђаху се неки у друштву. А да то не буде какав чиновник? — Може бити. Тек тја сам томе човеку млого дужан. Не знам, како бих му могао благодарити. Знате ме, да сам човек од речи, па неби жалио ма какве жртве, само да би могао дати доказа томе племенитоме човеку, колико му дугујем за спас свога живота. — А од чега се коњ преплашио по Богу брате? упита газда Ивко. — Не знам. Може бити од каквог ловачког-кера, који је из шипрага предањ искочио. — Е, онда ће твој избавитељ бити — ловац. — Не знам. А баш ме нешхо овде гуши, да га пронађем п да му благодарим, рсче газда Станимир и показа руком грло. Док се тај разговор водио у овоме маломе друнггву, дотле је седео у дну каФане јадан човек и иолако сркутао ракију. Натукао шешир на очи, па му не можеш лица сагледати... У каФами дим. Мала, писка, иа још у магли од силнога дима, ова каФана изгледаше као оно сеоска »тршчара«, ка^ се око њенога огњишта скупе сељаци, те већају о своме послу... Чак се једва видео и каФе^лја Таско, који је иза келнераја нодстицао ватру на маломе оџаку. ( свршиће се)

ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ, II. Јатаци. (НАСТАВАк) Пантелија Дратутиновип из Каленића.; Добросав ТодоровиК пз Пухова; Стеван МиЛовановиК из Љутовнице. Сви осуђени на 20 година робије у тешком окову, за јатаковање хајдуцима: Бркићу и друговима.

ИЗ П0ЛИЦИЈСК0Г АЛБУМА. ЈБубомир Трета — „Данулов", разбојник. — Пада јако у очи Физиономија овога зликовца. »Спољашност често вара« вели се обично. Па тако и ова спољашност вара, и одводи нас на поље дуга размишљања. Симцатичан, са изразом иитомине и благости , па је ипак, ето, у душн покварен и готов на злочина дела. Ми ћемо по званичним подацима изнети кратак онис из живота овога зликовца. Рођеп је у Сомошу, у А-Угарској. Има око 26 Год. Зна се, да је у потоње доба био је »Камердинер« по извесним кућама у престоници. Раније био је по занату абаџија, али овај занат не ради. Занимао се по где-кад и шиекулацијом. У Сомошу има оца Максу, који се занима земљорадњом. У Земуну има брата — надпичара. Трета је у месту свога рођења свршио три разреда основне школе, а у Панчеву абаџијско-кабаничарски занат. Полуобразован, са извесним тежњама, он је још као шегрт покрао једну пиљарицу, која је имала радњу до