Полицијски гласник

БРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

а) 0. наааду на сама. врата и т. д. И ако је познато, да се врата могу развалитм каквим тежим- ирошцем," дрветом и т. д., ипак ваља добро зиати, да има још и много других врста и начина, којима се могу нека закључана врата огворити оез икакве ларме, тихо и неопажено. Једна је од тих врста тако звано „истављање врата«. То истављање врше лупежи ооично тако, што нодметну испод самих врата на нрагу какав колац, или друго што томе подобно. Помоћу тога, они полако издижу врата, док их сасвим не иставе. Од конструкције самих врата зависи, да ли ће се при томе послу употребити већа или мања снага, те да и брава, ригла и шарке заједно са вратима одмах попусте. По себи се разуме, да такав поступак не може проћи без икакве ларме. У таком случају ваља свакад знати, да је дотични лупеж морао бити или сувише дрзак, или је пак морао претходно добро знати, да ће и поред све ларме остати неопажен, нити да ће му посао бити осујећен. А то долази отуда, што се н. Пр. претходно уверио, да у дотичној кући нико не станује; или, да укућани подаље станују од онога места, где он врата обија; или, најзад, да су укућани у толикој мери плашљиви, да и ако чују ларму, неће смети ни зуба помолити. Деси ли се, да лупежу не пође за руком, да у један мах сва врата истави , онда вал.а знати, да ће он у том случају свакад приступити истављању појединих делова. При том бира он најрадије прво шарке, ако ове споља стоје т. ј. ако се врата споља отварају. Капије по варошима и већим селима, обично се никада споља не отварају за то, што би тиме сметкла пролазу на улици, и што. би тиме могли туђој имовипи шкодити. Међу тим, капије у мањим селима, отварају се обично споља, па с тога су им и шарке споља намоштене. Ако ове нису утврђене иа начин, као г. тако, да је код а. кроз саме вратнице уметнут и утврђен гвоздени шип, а на нижој опет страни код 6. и в. други, онда ваља знати, да се шарке и врата могу најлакше и са сваком сикиром исгавити, -а да се при том ие чује никакав шум и ларма. С тога ваља сваком домаћину препоручити, да своје капије гради овако и на овај начин, као игго је то на овој слици Г. изложено. У случају, дакле ако лупежу не испадне за руком, да капију истави због напред наведених препона, онда се он стара, да уклони намештене и утврђене пречаге са врата. Те пречаге због њихове конструкције често су добро дошле лупежима за њихов посао. Такпа врата са пречагама истина имају ту особину, да се не могу лако срушити, нити их ветровп и непогоде могу лако олабавити, али су она, —7 као што је напред речено, — за разваљивање као створена, јер нису у стању да даду довољнога отиора. (Види слику д.) Така се врата зову обично и „уметнута", јер су оне пречаге у средини (а, 6, в, г ) уметуте са четири стране. Како су те пречаге уметнуте, може се видети из слике ]). Према. томе такав уметак, који је шиљат, па за то наравно није добро ни утврђен, може се на најлакши начин и најпростијом гвозденом справом раставити и уклонити. Сем наведенога ^ 1 ~ 9 имају лупежи још један начин, како уклањају уметнуте пречаге на вратима. То се види на слици е. — Тај начин. уиотребљавају они онда, ако им не може да испадне за руком да пречаге сквну (као што смо на горњи Сл. д. начин изложили). У таком случају буше они на пречази рупу једну до.друге, па онда каквом оштром справом секу дужином саму иречагу, док ова не олабави и не испадне. Кад сврше на тај начин са једном пречагом, онда то исто чине и са другом , која оној на супрот стоји. Онда они лако иставе и исеку даске и провуку се кроз капију без икаквога ш^ма и Сл. 1,. ларме.

Сл. г.

ј—.

Сл.'е.

Све ово што је до Сада поменуто од^неоцењиве је вредности за сваког исљедника. Он ће из тих, горе поменутих начина увидети, каквим се мариФетлуцима поједини лупежи служе, само да у своме предузећу успу. Треба знати још и то, да лупежи у свима до сада поменутим начинима, не поступају насумце. Они увек, и искључиво раније, добављају извешће о свему, како шта и где стоји, и шта им ваља употребити за уклањање препрека, па тек онда приступа извршењу самога дела. У многим случајевима, а нарочито ако на вратима изнутра постоје кратке, гвоздене ригле, или,ако лопов хоће директно да дође до саме браве, или му се према приликама учини, да му је најзгодније да манипулише позади врата, онда се мора већи отвор на њима избушити. То бива онако исто, и на онакав начин, као што је то кавано код слике е. Само што се овде рупе буше у кругу, (види слику зк.), које се онда помоћу каквог оштрог и јаког ножа исеку, и тако на вратима потребан отвор начини. Кад се тако, и на тај начин, пробуши отвор на вратима, онда лупеж слободно пружа руку , ј кроз тај отвор и отвара риглу изнутра. Ако ф • пак не може руком да досегне браву или ^ јЏ риглу, онда он протури какву савијену жицу, те помоћу ње докучи и отвара риглу. Да се Сл. ж. на тај начин могу браве отварати , ригле отиснути, и друге какве препреке позади врата уклонити, то је појмљиво. Али је непојмљиво, како лупежи у томе успевају кроз сасвим мале отворе, и то још из какве веће даљине. То је тим више непојмљивије, што у таком случају они не могу споља да виде како је унутра, нити се могу ослонити на то, да ће осетити, где се налази ригла или брава, већ просуо морају да раде и чепркају са претуреном жицом, иа успели или не. Сваки пробушени отвор на каквим вратима, може исљеднику дати богатог материјала за размишљање. Већ и само место, на коме је тај отвор избушен, може му дати повода, да одмах оцени, шта је лупеж смерао нозади самих врата да изврши и т. д. Тако се може доћи до закључка, да он — лупеж — није ни знао, како изнутра стоји, и да је можда усљед ранијег, летимичног иосматрања, имао погрешне појмове о саставу врата. Али се може уверити и о томе, да је био добро упознат и да је са знањем радио. Са потпуним знањем извршују таке послове обично бивше слуге, ранији укућани, па шта више и сами иређашњи сопственици дотичне куће. Ако се примети, да се са пробушеним отвором, није могло ништа успетп, онда може да настане иитање, шта је лупеж управо смерао, кад је тај отвор на томе баш месту избушио, а не на ком другом. Усљед тога може се доћи до врло важних података. Тако н. пр. може бити јасно, да је лупеж додуше врата изнутра видео, али да их није умео добро да оцени, те да је за то погрешно поступио. Исто се тако савесним трагањем може можда дознати, која је то особа могла бити, која се усљед рђаве оцене врата погрешно на посао дала. А тако исто може се и до таког закључка доћи, да је лупежу можда неко погрешно причао, описивао, па шта више и снимио положај врата, па да овај усљед те рђаве и нетачне доставе, није могао свој посао да изврши оиако, како би требало. И таке околности ваља добро бценити и. истрагу по њима новести, јер и оне могу допринети да се ствар расветли и кривац ухвати. Поред наведенога у оваким случајевима веома је важно и то: да се на лице места позову и вештаци, те да и они добро виде и оцене дотично место. То је потребно за то, што они као такови, могу лакше и прецизније да утврде, како је у ком конкретном случају рађено, и какве су справе при томе употребљене биле. Они, дакле, могу утврдити, какву је алатку или справу дотична индивидуа при свом послу употребила; којој врсти заната она припада; да ли је морала доста времена употребити за свој посао; да ли је радила при светлости; и да ли је била вешта, или невешта и т. д. Једном речи, они