Полицијски гласник

46 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 7

могу исљеднику дати таке нодатке, који му могу за проиалазак кривца битн од веома велике вредности. Ако је исљедник сам што особитога на дотичном месту запазио, или је од стране вештака на таково што упозорен, он нипошто не треба о томе пред другима да гово{)и, јер овн могу сасвим друго мишлење о томе дати, и усљед тога исљедника завести, да друкчије трагање предузме, него што би иначе чинио. Таково што већ се много иута дешавало. Међу тим бива и то, да кад исљедник оно, што је сам запазио, или преко позваних вештака упознао, пажљиво и поверљиво саопшти и другим лицима, те н њихово мишлење о томе добије, да то може такође бити од користи за лакши проналазак кривца. (НАСТАВИЋЕ СЕ). : . ПРАБИЛАН 0ДГ0В0Р. На питање, постављено у 6. броју нашега листа од ове године, добили смо овај одговор : Г. уредниче, На питање ваше у 6. броју »Полнцијског Гласника« од тек. год. (цитира нижа постављена питања) одговарам : »Кад је иследна власт све нужно учинила што је дужна била, по пропису § 51 крпв. суд. поступка, и констатовала да казнимо дело постоји, а учиниоца дела није пронашла. нити се зна ко је, онда је требала да предходно дело квалиФицира, и у решењу да означи закони пропис по коме је исто казнимо. Кад ово учини, онда је требала на основу §308 а не на основу § 29 кривичног судског поступка дело и акта ислеђења оставити у архиву до проналаска кривца. Јер, ла основу § 29. крив. суд. пост. ислеђења се прекидају само код дела, где се извесно лице означи за кривца, па иелеђењем не би се о њему могли да прибаве докази, или пак прибавл^ени докази, другим основима били обеснажени и т. д. м Према овоме, иследна власт требала је у овој прилици да донесе решење овакве садржине: Р Е Ш Е Њ Е »Овде постоји дело опасна кра!,а које се као злочино дело казни по пропису § 223 тач. 2 казненог законика. Но како се до сада чињеним ислеђењем није могло ући у траг извршиоцу истог и не зна се ко га је извршио, а учињено је све што је било .нужно по нропису § 51 крив. суд. поступка, — то власт иследна на основу § 308 крив. судског поступка Решава : Да се предмет овог дела остави у архиву до проналаска кривца, па ако се доцније дозна кривац, онда да се што је још нужно доследи и даље по закону поступи. 18 Фебруара 1892 год. у Н. Иследник начелник срески н. н. Тако ја мислим да је по закону, ако се још поред тога испунио и услов из §. 116. крив. поступка т. ј. ако је од оштећенога узета и Формална тужба по овоме делу. 31 јануара 1898 год. у Свилајинцу. Учтив Вож. Марковић практикапт ср. ресавског. Сем овога одговора, уредништво је добило још и ове одговоре: три од началника среских; два од секретара окружног начелства, четрнајест од ср. писара и ср. практиканата. Ово, што гатамиамо горњи одговор мимо осталих чинимо за то, што је оп први попггом стигао, а правилно је одговорено у свему на постављена питања. Нами је мило, дасе овоме послу одао један званичник срески, што сведочи, да је одан своме позиву п да је њему посветио свуколику своју пажњу.

ИЗ СТАРЕ АРХИБЕ. Због СКИТЊв. — Богдаиа Богданова лз села Брадараца представила је, суду овому, жалећи се, да ју је муж њен Богдан неправедно напао, и безсловјечно туко, због чега да тражи удовлетворенија. На иредстављену тужбу вишеречене Богдане, суочивши суд овај, у нрисуству мјестни кметова опт. Богдана,

који напротив иоказавши, да је жена његова Богдана више пута бој заслуживала, јер да с.е непрестано по комшилуку скита, а по некад да је и у оближња села одлазила, п по трп дана без знања његовог од куће изостајала : па да ју је зато сад неколико пута ударио, што му је противе"ћи се одговорила, да јој забранити не моЖе, кад она куд поћи науми ; које показпвање обт. Богдана, почем су и кметовп за истино носведбчили, Суд је овај у данашњем засједанију свом решно, да се тужитељица Богдана за непослушност н скитњу ноћну с 10 камџија казни, коју је казну над исгом цреко окружног началппчества у надлежно извршеније привести дао. Л» 477 30 Маја 1839 год. Пожаревац. * Покушај блудиЧИНСТВа. — Дознавши суд овај, да је Милош Марјанов из Бара, — при суду овоме као ашчија членова суда овог наодећи се, — покушенија чпнио, да жену Миљу, која се због убиства мужа свог овде под апсом наоди, к блудичинству склони ; њега је (Милоша) пошто је при суоченију с истом Миљом, кривицу своју нризнао , нреко ово окруж. началничества с 25 штапа казнити дао, и и,з службе одпустио. № 719 I Маја 1839 год. Пожаревац ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г АЛБУМА. Војислав Драгојловић — Томић или Вујица — Новица Грујић звани „Мурга" (види бр. 1. »Пол. Гл.« од пр. године). Иишући лоповску биограФију овога неваљалца, нами долазе пред очи оне чудновате приче »Монтепенове", »Габорјеве« и т. д. Као да је овај »Мурга« прочитао све оне кривичне приче ових криминалних великана, те је умео да обмане истражну власт, суд и цео свет. Дуго је он под туђим именом вршио своја опака дела. Дуго је он под именом Новице — Вујице — ГрујиЛа харао и крао, иа је чак под тим именом над њим и пресуда била изрицана. Вешт, лукав и ирепреден, он је умео дуго да прикрива своје право име, и тиме да сачува себе од одкривења нових и свирепијих својих недела. Ево како је »Мурга« догаао до тога нмена. Пре 18 г., кад му ппје било више од 15 година, путовао је из Ужнца за Београд са дечком Вујицом — Новицом —■ Грујићем. Вујица беше нешто мало старији од »Мурге«. Родом је био из села Треботина у. срезу ресавском. На путу »Мурга 1< опљачка Новицу. Поред О -Сталих ствари предигао му је и пасога са истим именом. С тим иасошем, који је гласио на име Новичино, до},е у Београд. Од тада, а под тим именом, он вршп кра!,е. Ннкада није хтео да каже своје право име. Пасога Новичин био му је сретство за легетимациј.у. И пролазиле су године, и »Мурга С( допадне' (затвора. Био је осуђиван, а све