Полицијски гласник

ВРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

49

— Мило ми је. Ја сам срески писар. М*... Вио сам мало по срезу, па као новајлија, свратих мало у манасгир. Ово ми је данас први пут. Рад сам да видим ову свету обитељ, и да се с вама упознам.... \ —- Драго ми је — иамешта „гост" — калуђер. — А ко вам је ово ? упита гшсар, показујући руком на онога у сукненоме оделу. — Гост, отеже мними калцан. — Како се зове ? — Исидор Илкић, ут.ањи калцан у сељачкој оиреми. —- Одакле си ? — Ја ? — Јес, ти ? — Овај... јес... ја сам из села Д... једва се сети калцан, како се зове село његовог госта. Нисар ману сумњиво главом. Окрете се калуђеру иа ће тек наставити: — Како нагтредује манастир ? Има ли прилога ? — Добро је господине, цифра „гост-калуђер." Не можемо се потужити. Писар седе за сто а све гледа исиод ока на онога у сукненој опреми. Наста послужење. У једаред рећи ће писар. - Морам се журити. Имам да свратим још код Ча-Марка да му прегледам воденицу... Молим те брате, рече аа тим ономе у сукненоме оделу, пођи са мном, да те нешто пригштам.. Збогом оче.. Другом приликом мало ћу се дуже задржати... Сад имам важ.на нека посла... Мирко ! викну тако ја&о да се сва трапезарија тресаше.. Ј г Ј)в пандур. За силавом цакле му се сребрњаци. — Спреми коње, одма.. — Разумем господине.. Пандур оде, а за њим иолако пође писар и ■— калцан у сукненом оделу. Нешто су поверљиво у ходу шаптали. Мора бити, да је писар причао неку шаљиву причицу, јер се калцанпоче из гласа смејати. На прагу намигну калцан госту у знак да га причека и да ће се одма вратити. 3 Сиђоше у дворинхте. — Поведи коње, а ми ћемо мало пешке, зановеди писар своме служитељу. Одмакоше подаље од манастира. Кад су били иза оне окуке, која води на главни друм, писар стаде; извади из џепа парче хартије; окрете се своме пратиоцу па рече: — Укебао сам те лијб, Од јутрос ти гоним траг... Калуђер зинуо од чуда па само блене у писара. — Сад ћу ја тебе у »пранге«... Ево расписа. Слаже се Л 'ве, ама све !... Дакле опет у крађу и једнако у крађу, а ? Ама ја нисам тај — иравдаше се очајно калцан. — Конопац Мирко, на добро стегни битангу !... И пандур поче стезати. Јадни калцан јаукаше од бола. — Напред ! викну писар иа уседе на свога коња. — Ама господине, ја нисам тај ! Слушај само... шала.... вајкаше се калуђер, ал' писар је већ напред одмакао па га није могао ни чути. Пандур с часа на час тек муне ногом у ребра сиротога калуђера, па званично понавља писареве речи: ћути битанго! Ми ћемо тебе у „пранге"...

»Гост«, — трговац, који је био »хоп-коцкар«, и кога је среска власт тражила због више крађа и превара. видео је одмах колико је сати. Брзо свуче са себе мантију, па онако у гаћама и кошуљи, зажди иреко брда колико су га могле ноге понети. Док се доцније ствар објаснила, од коцкара не беше више ни трага ни гласа. Јадни калцан једва дође себи од чуда и покора. Заветовао се у души, да неће више бити тако лакомислен, а нарочито, да неће више пити оно вино с краја, које се износи само у приликама, кад дођу у манастир »великодостојна лица" — И писар М. зарекао се, да неће више у будуће бити одмерен у такту, па да коцкаре пушта тако лако из својих шака. Није хтео у манастиру да прави ларму, иа му је, ето, због те обазривости, умакао један од најпрепреденијих коцкара и варалица...

ТАЈАНОТВЕНИ ВАРАЛИЦА. Љшни Обилић. — Да лоповн и варалице долазе на разне мисли, те стварају по њима планове за овоја дела, то је већ позната ствар. Има их, који се престављају као изданци племићских породица ; као потомци какве старе, изумрле гроФовске лозе, и т. д. али, да ће се наћи лупеж, који ће себи присвојити презиме славнога српског Обилића, о томе, ево, имамо примера у овоме светском пробисвету. — У бечком полицијском затвору налази се од пре два месеца некакав Милан, који вели, да се ирезива Обилић. Он је тамо изјавио, да је родом из Црне Горе; да је вере православне и нежењеп. Тнме је. хтео да на себе привуче пажњу Србаља, и да им се као потомак јуначкога Милоша престави а тиме да и користи што више за себе извуче., По добивеним извештајима од црногорске полиције, утврђено је, да је нсказ Миланов лажан. Такво име н презиме са свим је иа Цетињу непознато. Изгледа, дакле, по свему, да ће ова индивидуа бити каква интернационална варалица. 0 њему се сазнало ов.о : Издавао се за журналисту. Као такав, вели, радио је на неким српским и бугарским листовима. Дошав једном приликом у бечку болницу ради лечења, поднисао се као журналиста. Тиме је хтео, да га свет сматра као образованог човека, и да му поверава у извесним његовим пословима. Сазнало се и то, да је као трговачки агент а и као тумач служио странцима по већим варошима у Француској и у Америци. Ево, шта вели о њему цес. и кр. нолицијска дирекција у Вечу нод бр. 126.617.: „У приложеној ФотограФијн изложено лице, које је код овд. среског суда »Алзергрунд« издржало двомесечни затвор због скитње н лажне пријаве, навело је при испиту, да се зове Милан плем. Обилић ; да је год. 1860 или 1862. рођен на Цетињу у Црној Гори, као и то, да је иравбславне вере и нежењен. Али, како се истрагом дознало, исти је, као и његов покАзани отац Петар плем. Обилић на Цетињу са свнм непознати. С тога је могуће, да је име Милан плем. Обилић лажно, и да је ово лице један међународни, судовима познати — пустолов. Ова се сумња утврђује и тиме, (ово још и на основу извршене репродукције његове Фотографије, која је у бечком заинтересованом листу јДп^егез^апкеп В1аПе С( од 20 маја 1897 год. публикована) што је стигла у Веч карта* без иодписа, у којој се овај Милан плем. Обилић црта као један међународни џетлмен али само — од зле савести.(?) Уједно се примећује, да је исти из Црне Горе прогнан и да је он год. 1866. из иноземства радио за српске и бугарске новине. Овај притвореник, приликом његовог пријема у овд. општу болницу, представио се ка.о »журналиста.® Међу тим, он је, према његовим пређашњим диспозицијама, бивао у разним иноземним радњама (трговинама) од чести као магационер и од чести као тумач и вођа странаца по већим варошима Француске и Америке. Он је навео ове детаље о себи. Године 1880 одпутовао је из Рогачице у Париз. Из Париза годнне 1882. одпутовао је у Бразилију. а за тим, пошто се од прилике још три године задржавао у јужној Америци, отишао- је у Ливерпул. Доцније, 1887-8 године бавио се у Лондону а 1889 год. отиутовао је опет у Париз. После годину дана, из Париза отишао је у Брисел. Концем 1892 год. бно је у Дрездну. 1894 год. у Лајп-

* Ову карту јамачно је послао какав друг лажноГ Оби.шћа, у цељи, да што боље отвар маскира, Ур. И. г.