Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

и т. д. Ја и Марко све ствари помећамо у џакове, па се онда кренемо кад је Калин из етаје изашао. Потцто смо ушли у багремар неког Траила, ми поделпмо ствари. Оне ствари, које су мени на део припале, сакријем ту у том багремару, а они су своје однели собом. Ну, где су нх оставилн, не знам... Тако вели Милић. Ал' његовоме исказу, као да је он ирнморан да с њима иде, ни уколико не може се вере поклонпти, — још н за то, што је он, пошто је са њима отишао на.место дела, и сам трнао ствари у џакове, а и једаи део покрађе себи узео. Пошто су притворена п она двојица — Марко н Калин, онн на саслушању нису хтели дело признатп. Међутим, кад су у апсани на само били, онн су пред Милићем казали, где су ствари сакрили. Овај њихов разговор, прислушкивала су пандури: Светозар и Радован, те докажу властн а ова оде на то место, и доиста покрађене ствари нађе. Пошто је власт дело иследила, снроведе сву тројицу првостеп. суду пожаревачком, који нм одреди претрес, доносећн одлуку, да им суди поротни суд. И на претресу пред судом, као год п код иследне власти, Марко Траиловпћ —• сведок — исказао је своју сведоџбу, која је теретила окривљене. Тако, он велп, да је 15. септембра радио код окривљеног Марка — оправљао кућу. За време рада п то иред мрак, спазио је Калина у воћњаку, који је баш до куће. Мало после, дошао је и Милић са једном кбсом, коју је оставио у авлији и отишао у воћњак код Калина. Пошто је вечерао, отншао је својој кући а шта је даље било, незна. Ну, сутра дан — 16. септембра — чуо је о пзвршеној покрађп. Милић је и иред судом потпуно дело признао, док Марко и Калин нису хтели признати. Калин је нред поротним судом изјавио, да је до сада два нута осуђиван и то: арви аут на 10 година робије због оаасне крађе. Издржао је само 4 и ио године. Други иут осуђен је на 15 година робије због убиства. Издржао је од те казне само 6 година и 7 месеци. Поротни суд ценећи доказе, нашао је, да су сва три оптужена криви. На основу овакве одлуке иоротнога суда, државни је суд нашао : да постоји дело »опасне крађе« и да подпада под §. 223. тач. 2. кр. зак. па је изрекао казну: да се оптуженн Милић, с обзиром на олакшацу: добро владање и признање, као и умањујућу околност — малолетство, казни са две године робије без окова. Оптужени Марко да се казни са четири године робије у лаком окову. Оптуж. Калин да се казни са двадесет година робије у тешком окову. Слика приказује тог окорелог зликовца. Он је стар изме})у 22-—23 године. Омален, сувоњав. Косе, очију, и обрва црних. У лицу црномањаст, са малим брковима, без браде, јер се брија. Знаци, по којима се може позиати, ови су : с леве стране код слепог ока има израслу малу „гукицу" (као да је мртва кост); а на десној руци и то на зглавку великога прста, има белегу од засекотине. Калин већ трећп пут улази у казамат тврђаве београдске. И ко зна, ако природа не учини своје, те не оде Богу на истину — можда ћемо се с њиме опет пред судом сусрести? Јер, позната је она пословица: »што дикла — навикла«. Тако ћс нешто бити и са Калином.

ЛОПОВ У — МАНТИЈИ. Манастир Н. лежи између два брега; у једној лепој и романтичној долини. Тик самога манастира протиче бистра река, која вечито жубори и ваља ситне камичке, којих пуно има на обалицама са обе стране реке. У томе манастиру живео је игуман П. са својим младим калуђером Л. Овај млади калуђер био је пречанин. Веселе, бујне нарави. Волео је да се с »братијом« весели, но да му даш цео парњавор, који се протеже доле према манастиру.... Некако у то доба, кад ова прича пада, беху виногради добро понели. Вина у обиљу. Стари игуман већ није знао где ће да га дева ?... Благодет Божија. Право, срећно време.... Ал' се некако у то доба беше забринуо и поглавар наше свете цркве. Нешто по манастирима није ишло -т^по таман 1( .

Пастири нису пазили своје стадо онако, како би требало. За то је следовала једна оштра наредба: да се сваки калуђер строго придржава свога позива, и да строго испуњава своју дужност ирема вери и цркви. — У то доба, игуман 11. морао је својим неким ирешним послом да оде у Београд. У манастиру остао је дакле сам калуђер Л. Нико срећнији од њега. Он, што 'но веле »хер (( , он — госнодар.... Већ је кројио планове, како ће се лепо провести и у манастиру и по нрњавору. Само се беше забринуо, што нема друштва, с којим би могао уживати по својој драгој вољи. Истина, баш јуче дошао је неки ФотограФ из оближње вароши, са својим ФотограФским анаратом, да сними живонисну околину; оно оштро стење које се у виду мисирске пирамиде наднело над самим манастиром. Ал' то је човек слаб, стар н крајње ћутљив. С њиме није могао да проведе којп весели часак. Па онда, једнако се вере по кршу; осматра околину и дпви се чаробној природи. Апарат му ено лежи у једноме углу и чисто ;кали, што већ није примио у себе ове дивне, васионске дражи.... Ал' младога калуђера, није срећа са свнм оставила. У добар час бану у манастир један младић у сукненом, чистом оделу са утегнутим опанцима на ногама. Изгледаше у нрви мах као преплашен, ал' му се на мах лице разведри, кад виде калуђера, како се обрадова његовоме доласку. Чудновато! Како ова два млада човека личаху једно на друго. Оба млада, здрава, румена иа — црнпураста. Калуђер се тек пре 15 дана увео у монашки ред, па му коса кратка и светла баш као и у дошљака.... — Од куд ти брате? упита весело калуђер. — Из села Д.... Иотерах неке свиње, па рекох момцима да крену долпном, а ја свратих мало у манастир да се одмори.м и — попијем коју »манастирску«. — А имаш ли прешна посла? — Јок!... Док они стигну у варош, ја могу овде и конаковати и ручати... ■— Е, баш добро. Угостићу те ка брата... .... Ручак је био изврстан. Чак је и стари ФотограФ био очаран тако госпоцком трпезом... По ручку ударило се у пиће. Мало — мало, иа је манастирско ђаче јурило у подрум са грдном »гостаром« и точило оно с краја, које се износило на совру само онда, кад дође у манастир какво »великодостојно лице (( ... Весеље је отимало маха. Већ су три пута пили »братсво (( калуђер и дошљак... Било је свакојаких песама, и црквених и световних. На једаред калцан се не чему досети. — Знаш шта побратиме ! Да се сликамо ?.,. — Не браним, побратиме ! — Ал, знаш како ? Ти навуци моје калуђерско одело, а ја ћу твоје. Да видим, како ћу изгледати као »сервијанац«. Хоћеш ли? — Хоћу. — Еј, чича, окрет§ се калцан ФотограФу, који је за столом дремао. — Хоћеш ли да нас сликаш? Платићу ти поштено... — За што не. Најпосле и дужан сам да то учиним, јер сте ме лепо примили и угостили. Да удесим прво шта треба, док ви не будете готови. Старац оде у побочну собу а калцан подскочи од радости. Брзо одпочеше свој посао. Младић — „гост (( — скиде своје сукнено одело, опанке и шубару па све то даде калуђеру, а калуђер опет »госту« своју »реверенду« — мантију, појас и камилавку. Кад су били са облачењем готови, прснуше у смех; раширише руке и иочеше се љубити. — Побратиме! Побратиме! чуло се кроз тисућу пољубаца. Ал' у томе часу чу се и бат на степеницама. Оба за часак ослушнуше. Бат долазаше све ближе. Није друго, већ то баш неко долази право у, трапезарију. Шта ће сад? Кратко је време да одело оиет промане. Није вајде, »гост (( мора играти улогу калуђера, а калуђер пак улогу »госта«... Све што је калцан могао на брзу руку да учини, то је, што је казао манастирском ђаку, да извести чичу — ФотограФа — да не долази овамо док га он не зовне. Ђак оде. У трапезарији оста калуђер у сељачком, а »гост (( у калуђерском оделу... На вратима се указа један младић. На глави је имао шајкачу са два црвена свилена »ширита«. То је био срески писар. — Од куд овај овде ? прогунђа кале кроз зубе. — Ви сте калуђер ? упита писар окренувгаи се »госту«. — На служби !