Полицијски гласник

60

полицијски г Л асник

број 9

чите пронисе. Пре овега еви оваки певачи и невачице (!Не 8т#8р1в1ћа11еп, 1)је Уо1к8бап§ег, 1)1е МивгкргоЛикМопеп и т. д.) морају подиети власти списак свију својих чланова и показати садржину свију својих несама и игара, које мисле н|)сд публиком изводити. Иази се на владање и понашаље певача п играчица, н не трпе со неморална извођења. У 1 >ечу, а то сам видео и у Берлину, па свима јавппм забавама мора битп присутан чнновник полицпјски. То је у интересу и реда п морала. 11 он има тога вечера, на томе месту, пуну власт: да забрани преставу, да прекине игру и т. д.;.. У последње време сав онај лепн, а лењи женски свет, бацио се у — певачице. Оне су Прекрплиле све каване н јавне локале па занаду. Са тога су и у Бечу иостали врло штедљиви у давању дозвола на певачке п музпкалне забаве. Пре свега према страним друштвима заузели су непријатељски положај. Страна се друштва не трпе. Колико се у овоме погледу тера далеко, да поменем само случај: да је званично забрањено свирање војној каие.ш прајске хусарске регимепте, која се је веН била крепула за Беч, да ту даје неколико концерата у једном од бечких етаблисмана. То се учннило нрема војсци државе са којом је Аустрија п у савезу п особптом пријатељотву !!! Није излншно гпто сам ово поменуо с обзиром на паше нрилике. Србија је поплављена швапским певачицама. Нигде па јавним местима не чујете српску песму и свирку. II ове светске протуве грдан новац из земље пзносе. Рекао бих више пута: господо министри... не тражимо од вас каквих епохалних ^дела, давно су помрли људи, на које смо могли нешто рачунати, али бар то можете — епаоите нас овпх блудница, на 'сте инак учннпли велико иатријотско дело 32. Старајући се да сиречп злочин, нре него се учпни, бечка полиција обраћа нарочиту пажњу на скитница (1 )Је БапЛвкге!сћег, БЈе АгћеИасћепеп). Као скитннца сматра се онај, који се ухвати без посла, који нема стално место становања и који не може да нокаже одкуда живи. Казна је од 8 до 30 дана. У поновљеноме случају до 3 месеца. Пооле сс предаје суду. Скитнице се после и протерују, али где год се упуте, на њих се тамо скреће надзор власти. Осем тога, осу1;ују н на рад у заводу, који смо на једном месту раније описали. Скитнице стављају и Шзд аолицијски надзор, али тај се врши иод највећом контролом. Чим се смркне, осуђено лице долази у нарочите локале под кључ, али и о своме дневном бављењу мора показати тачно све прилнке... Тако псто води се строги рачун о свима отауштеним робијашима. Овака су лица под вечитим надзором полицијских органа, али се та пажња властн врши тако мудро и вешто да то оно лице не оиажа; и ако хоће да се поправи, да га не иређа, пего му је још углачан пут да се као покајник врати друштву. Осем тога, за бивше робијаше оснивају се п приватна удружења, да онима који издрже казну, нађу одмах посла, да се о њима састарају, да пх тако прихвате и помогну, те да нх спасу од новог злочина. Овака хуманитарна друштва стоје у вези са полицпјом, помажу је, и по извештајпма, које предају јавпостн, види се, да је грдан број бивших робијаша упућен па ноштен рад и тако дру штво ЈЛпа&ежГол нових~оеда'п ^-Дочина.... Иосле тога, имају -- варошку радиопицу (Ра.8 вћчсШвсће Л^гкћаиа) где бечка сиротиња добија рада. Ту се упућују они, ко[н-,ор тан У ^ез крова п посла. Остају туна дотле, докле што не зарад?' или Д° кле не добију посла на другоме месту. Ту добијају стап и храну. Још им се сваКи дан изјутра од 7—8 сахати држе предаЗ ањ;1 из школских предмета, истичући нарочито верску и моралс-У циљ... Недељом и иразником та се предавања држе цело пре подне, и гледа се, испитивањем, да се сазна уснех рада... Раденици у овоме заводу морају бити чисти, не смеју нити, морају радити; а казне се : одузимањем хране, зарадом, а неуреднога предају полицији, те га она после гони. У вези са овсгм установом стоји и азил (1)а« аШсШасће Аву1) о коме са-м већ напред непгго помињао .... 33. Носећи се бригом, да нико не остане без рада, бечка је полиција нарочито уредила питање о слугама, служавкама итд. У ред слугу они рачунају и келнере, маркере, кочијаше, келнерице, и у опште сву иослугу. За њих иостојп особена иријавна листа, са којом се јављају власти. Нарочити се иадзор

води о томо: да св о сваком слузи или служавци знаде гдв је. Осем тога свако од њих мора имати опоју буквицу, у којој се ме само бележи : где је бпо слуга у служби и како -се је владао, иего где је сада; п ако је један дап био без службе, онда, где је п тај један дан провео. Нарочитих обзира имају према оној иослузи, која дуго служи код једнога газде. За такве слуге, који јо1ц морају битп доб]>ога владања и вредпоће, уведене су ирсмије, које изноее до 150 Фор. на једнога, и деле се на имендан царев. То је везано са извеепом свечаиошћу, тако да улива поноса н изазивље утакмицу. У колико на овај начин подижу поштену н вредну послугу, у толико више гопе оне, који такви нису. Неуреднима и лењима не дају се ооврпути. Као што сам поменуо, имају у свом Ме1(1нп^н\\ : енеп добру установу, да знају свакога у нрсте. Иа оида им је лако контролиоати : где је ко н шта ради. Бесиослене н лење: или иагоне на рад, или апсе, на иосле 'опет терају на посао. Сиромах човек, залудан, још кад је у пужди, најлакше може паети у искушење : да учини зло. А казао сам већ, да је иарочита брига полицпје па заиаду уложена па то, да уклања п сиречава зло, да се опо пе догоди. ( наставићв се). ——V--" УПУТСТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. (пАСТАВАк) в). 0 упадању на друге начине. Ооим побројаних начина, има још п других, прп којпма лупежи не упадају кроз врата и ирозоре, нити пробијају зндове п подове. Ти начини су онн, које они преко кровова п таванских басамака у нечнје одаје упадају. Ти су начннн истина досга ретки, али се инак дешавају. Оии су важни и због тога, нIто се у таквим приликама не остављају готово никакви трагови, који бп могли дати повода сумњи. А то долази отуда, што 1.е ретко кад Коме пасти у очи, да су врата од тавана баш онога .јутра стајала отворена, када је кра^а опажена, која је те ноћи и извршена. Међутим јв то једна врло важна околност, коју ваља добро и савеспо испитати, јер се обичпо држи, да таку крађу нико други нпје могао извршити, до једЉо неко од млађих пз куће. Тако може пеко од њих пп крив 1111 дужап да страда. У опште се може узети, да је проценталпо впше окривљен иеко млађп из куће, да је извесну к])ађу изврпшо, ма да у еамој ствари он то ннје учинио. Сваком ће пз еонствеиог' искуства битп познато, да су се често неке покрађене ствари оиет пашле, нлн да се доцније тек дркучило, да их је неко други украо, а не млађи нз куће, гм» ксЈЈе је с почетка сумња* пала. Што обично на млађе из куће нонајпре сумп.а пада, да су пеку крађу извршпли, то је са свим нојмлјнво . Јер, кад п. пр. нешто од драгоцености нестане, за коју је служавка знала где стоји, а међутим је она била еамо кратко врем« у тој кућн, па је ниеу моглп доб])о оценити, онда наравно, да ће па њу сумња пасти, да је она ту крађу извршнла, а не ко други. У ието време иокрађени обпчно не може себп да представи, да је н неко другп могао знати, где је та драгоценост етајала, па да је могао неопажено ући н украети је. На јадној елужавци оетане еумња н њу доставе власти као крадљивицу. Ако исљедник одмах поверује достављачу и не постуии пажљиво и паметно, онда наравно, да и ствар иепадне на штету олужавкину, па ма она колико доказивала да нија крива. Кад се, дакле, такви елучајеви иојаве, оида иољеднпк ваља на лицу места да констатује и ту околност, е да ли је лопов могао како год кроз таван у дотичну одају ући и крађу 1 извршити, па тек по том да настави даље своје трагање. Има ј'^дна ирича, која до душе изгледа невероватна, али је ипак лоТУћа. Тако се вели, да је једиом један оџачар, који је ])едовш? У Ј е Д Н0 Ј кући оџаке чистио, ушао кроз сам оџак у ту кућу № да Ј е том приликом иокрао све драгоценостп које је у кући' нашао > на 110 гом да Ј е онет неонажен кроз потн оџак умакао. I IV. 1 о ј ^есарош^им ^рађама. Пис а ти о крађама, које кесарошп врше, не бн значило ништа дру г0 > д0 , 01шсивати Ј е Д н У грдну количину разних анегдота приу ча ' кеса Р 0,нких биограФија, страшнпх прнповедака