Полицијски гласник

БРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Г,1

п т. д., што би одиота у многоме било веома интересантно, али што за мсљедннке не би ниуколико ноумно било. Већина кесарошких угурсузлука и марифетлука, нозната је готово свакоме. Али све врсте њихових крађа није лако докучити, пошто се о њттма дознаје сасвим случајио, било усљед недотунавности, или усљед признања самога кесароша. Већи је део тих врста тајна, коју још нико није могао дозпати, а с времепа Ке се дешавати још и више таких кесарошких крађа, о којима }>е тешко ко моћи тачног обавештења дати. Дозна ли се једном, на који начин они какву крађу врше, то треба онда иа сигурно знати, да нрепредепи кесарош неће више на тај начин таку крађу врнгати, но да ће смишљати сасвим нов начин. А да ће он одиста пронаћи нов начин, то је сасвим сигурно, јер су багн кесароши најпрепреденији, најбистрији и највештији од свију других лопова. Ко није брз, присебан, окретан и нема оштар поглед, нити уме добро да оцењује људе, тај уопшге иеће бити кесарош, јер се баш те особине траже за њихов посао. Прави се кесарош »ноноси« кад може публици, властима па чак и својим друговима да пмпонује његовим „новим начинима«, са којима он пеку крађу извршује, а на које никад пико ни помислити није могао. Најчувенији и најпознатији кесаропш извршују ПеЈ{у крађу тта један начин само једап пут, или два пут, па онда одмах од и.ега одустају и смишљају нови, само за то, да се и за оиај први иеби дознало. По себи се разуме, да је ноступак нри том увек један те исти т. ј. да се вазда достојанствено д^же, нлн да изгледају наивни; да добро и пажљиво посматра]у огтога, кога пмају намеру да покраду; да се тачно увере у ком џепу новац држп, и колико га од прилике нма. Да би то лакше докучиттт могли, они га прате неприметно, на ако уђе у какву гостионицу, или какав дућан, они онда кроз прозор мотре, и на тај начин виде, кад овај извади повчаник ради плаћања, колпко он новца може да има и где га држи. Кад све то доанаду и иснипкају, онда вребају згодну прилику, да што лакше до џепа до))у, поставе помагача на згодно место, па онда му вешто извуку жељепи новчаник, п то понајчетнће помоћу тако званих »маказа® (тако то кесаропш називају), које онл сами од својих прстију направе. Те тако зване »кесарошке маказе« састоје се у овоме: што се кажинрст н средп.и прст опруже, а остала три ттрста, која су за тај посао нетготребна, чврсто на сам длан стисну. Са она два пружена нрста, која кад се раставе нзгледају као ттеке маказе, врше кесарошн свој посао. Тако чине они само онда, ако је новчаник у оном џепу њихове жртве, нз кога се он па т.ај начин може пзвућп. При том повлу поступају они врло полако и пажљиво тако, да врло ретко бива, да им то не испадне за руком. По себи се разуме, да се они у томе дуже времена веџбају тако, да је нивежбани кесарош у стању на тај начин некоме н најтежу кесу да извуче. Старн и извеџбаии кесарош само ће оида ночетпику саветовати, да нај начин кесе и иовчанике извлаче, ако он има дугачке и узане рукс. Поред тога, ако му је и кажипрст доста дугачак, да се може са средњнм прстом изједначнти. Ко таких особина нема, тај неможе никада бити добар кесарош, као што то и онп самн тврде. Ако пак дотнчнп таке._ оеобпне пма, а почетник је, опда се он мора но савету старијих, претходио добро веџбати. Мора се чувати од тешкога рада, и мора та два ирста чешће машћу мазати, да би постали меки и глатки. С тога ваља сваком оиом, на кога је сумња пала, да је какву крађу извршио, добро прегледати руке и ирсте; јер ће се код сваке таке 4 индивидуе приметити, да има за чудо Фине и узане руке са дугачким прстима. У осталом, као што је већ и иапред помепуто, ваља код њих пазитп и па то: да ли имају вешто понашање, опттар поглед п т. д., јер су то особине свију кесаронта, сем ако се не учпне луди илн шашави. Сваки исљедннк треба сем наведепога и то да зна, да сви кесароши, на ма какве врсте крађа они вршили, готово свакад имају и своје помоћнике. Паравпо да они са овнма деле добит, према заслузи. Само веома препредени и стручни кесароши, врше свој занат сами, јер пемају вољу, да с киме своју »крваву зараду« деле. Добро ће учинити сваки исљедник, ако му се да ирилика да испнта каквог коцкара, или кесароша о начину, како опп крађе врше, п какве угурсузлуке и мариФетлуке при том упо- ј требљавају. Том ће се приликом моћи уверити, да све оно, што

један коцкар зна, да то п кесарош у свом иослу уме да употреби. Од коцкара ће дозпатп, да је за његов посао најважнији психолошки моменат, који се састоји у томе: да приликом вршења свога иосла упозорује публику на нешто особито п важно као н. пр. да их упозори на какве тице које лете; на какав шешир, који је ттеком слу-чајно с главе ттао ; на нечији вапредпо израђени штап и т. д., па кад у томе успе, онда може лако вршити, шта је наумио. 'Гако исто раде и кесароши. Кад, дакле, исљедиик све те мариФетлуке коцкара и кесароша зна, оида ће он лакше и правилније у датој прилици моћи ислеђењем да руководи. ( наставиће се) ЗА РАЗМИШЉАЊЕ. Јаков Милић из Г тужио је месиој пследној власти : Илију Грујића, Марка Цолића, Луку Мусића, Јована Докића и Марјана Чолића из Г. за то, што су га на сабору цркве П. злостављали и нанели му више телесних иовреда. За доказ своје тужбе, иоднео је и лекарско уверење. По тој увери једна од ових повреда долази у ред тожих повреда. Ко је први одпочео да га злоставља, пе зна, јер су сви у један мах на њега наиали, а не зиа ни то, кб му је ову тежу повреду нанео, за то све тужи, и тражи, да се сви, који су на њега руку подигли, по закопу казне п илате му на име видарине, трошка и дангубе 300 динара. По овој тужби иредузета је одмах кривична истрага. Овом истрагом утврднло се постојање дела, а утврдило се и то, да су гореименована лица ову злоставу пад тужиоцем извршили. И ако су тужени, сваки за себе дело иризналп, ипак се ппје могло утврднтн: кб је између њих нанео тежу новреду тужиоцу. За то су сви крнвп за ово дело. Исљедна власт нашла је : да овде постоји дело из другог става §. 182. крив. закона, по коме им се и казна ваља одмеритн. С тога је исљедна власт донела овако решење : Јаков Милнћ нз Г. тужбом својом од 22. јула 189* год. тужио је ово-среској иследној властн : Илију Грујића, Марка Цолнћа, Луку Муснћа, Јована Докића и Марјана Чолића, све нз Г. За то, што су га на сабору код цркве П. 20. тек. мес. напали, злостављали и но гласу лекарске увере ианелп му више лаких, међ којпма има и једна тежа новреда тела. Онтужеии нризнали су потпуно ово дело — §. 225. крив. суд. поступка — али ннко од њих није показао: кб му је ону тежу повреду напео, те према томе, етоје сви скупа одговорни како за лаке так® исто и за ону тежу повреду тела. Дело је казнимо по другоме ставу § 182. крив, закона. — За то, а на основу §§. 51. и 130. 6. крив. суд. поступка власт ср. М. „решава: да се протнву окрив. Илије, Марка, Луке, Јоваиа и Маринка одпочне кривична истрага, а за то време да буду у — притвору. Ово им одмах на нодпис саопштити«... Да ли је ово и овако решење правилно и на закону основапо ? Шта њему оскудева V * У чему се састоји неправплност — ако је има? Први правилан одговор штамнаћемо у нашем листу. Ми се старамо, да оваким расправама изазовемо интереса и пажње наптих полицпјоких органа, јер се само у раду, правилноме схватању закона и његових прописа, може да одговори нотпуно ономе задатку, коме они и служе.

ГРИЖА 0АВЕ0ТИ (Х римина,лам дога-бај). (свршетак). Свп зачу^епо погледаше у Катарнну. Илија, водеппчарски момак наднесе се над лешом старчевим. Поче пОсматратп сваку црту на и.егову лицу, па онда узвикпу: — Јест, то је Маринко ! И збил.а, то беше Маринко, пекадањи нрви момак у овој вбденици. Веше некада пијанпца п убојица. Једпога дана наI пустп рад, жену и децу па отумарну у свет. Нншта се више о њему није знало. Говорило се, да се негде удавпо; да гаје