Полицијски гласник

БРОЈ 10 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК В9

државе. Немачка, Еиглеска и Русија даиио* су то учиииле. А републиканска Француска отшила је још даље. Њеии полицијскп чиновници иду редовио за амбасадере код страних дворова, за гувернере Алгира и т. д. Не мало сам се зачудо, када сам, идући првн пут париским улицама, угледао па ћошковима иолицијске објаве са оваким краљевским почетком: Ми уиравник Париза..,.. (N0118 рге.Ге4 с!е роПсе и т. д.)... При откривању сжоменика реиублици у Паризу 1883. г. првп је говорио иолицчјски уиравник. Њему је, поред оноликих бесмртиих научара, дата прва реч . . . . а у нас је окружни начелник више пута морао да се превија пред каквим масним лиФерантом или дрљавим механџијом (настлвиће ск).

УПУТСТБА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕ/1ИМА. (наставак) V. О ув^ачењу, За исљедннке је од веома велике важноети, да се упознаду са начином, како се ноједини лупежи увлаче у туђе станове, гостионице н т. д. — Пре свега ваља имати на уму, да је за тај посао потребна добра припрема, одлучност и нрисебност. то је за то потребно, да би дотична индивидуа, у случају потребе, умела одмах наћи изговора, зашто је негде ушла. Међу таким индивидуама, које се у туђе станове и т. д. увлаче, има и специјалиста, који, било из навике, било пз паклоности, или зато, што им је таква крађа већ једном добро испала за руком, никада друкчије не краду, но само по једној врсти и начину. Тако се зна, да има лупежа, који једино и искључпво по таванима крађе вргае.,, То чине готово свакад по једном н пстом начину. Најрадије краду они ио иодне и у оно време, кад мисле, да се је већина укуКана по послу разишла. Ако их ко присретне и упита шта хој^е, они одмах уму да нађу пзговора, као да бајаги траже тога и тога, којп у тој кући у самој ствари и не постоји. А ако их нико не опази, они се онда упуте таванским вратима, која брзо и вешто отворе, '(ако су закључана, отварају их калаузима, које при себи носе) и одмах за собом затворе, па тако уђу у сам т-авап. Ту брзо прегледе све ствари, које се обично на тавапу држе као: веш, зимско или летње одело, (како је кад доба године), обућу, посу^е и т. д. — За гим изаберу оно, што им се најбоље свиди, потурају све у кофер, који такође на тавану нађу, или у што друго згодно за тај посао, па се оида полако опет сиђу с тавана и умакпу. Да испричамо један случај такве крађе: У кући г. Марка Стојановпћа адвоката а на првом разломку басамака, висило је на дувару велпко огледало. Кад се ово десило што причамо, код њега су били писари, г. Коста Скендеровић, садањи начелник среза гружанског у Крагујевцу, п г. Стева Јовановић који је још и сад код г. Марка. Једног дана, примете они да нема огледала, а знали су да је пре пола сата бнло на своме месту. Вез дугог размишл>аџ>а, сете се, да је то какав лупеж скинуо и однео. Одма поделе улоге и један иа једну, а други на другу страпу, крену се у потеру за лоиовом. IV Скендеровић удари »дубровачком« улицом, па поред касације на књижару Валожића, н снусти се низ савамалу. Чак тамо негде близу Бајлонове гостионпце, спази оп једпог човека како оберучке држи иа глави огледало п безбрижно иде средином улице. Стпже га и виде да је оно исто г. Марково огледало. За пакост, у близпни не спази пп једног жандарма. Да га опет сам задржи, мислио је: лопов кад се види у теснацу, бациће огледало и побећи ће, иа онда, која вајда. Тако, оп, шцао је за лоповом још ваљда 3— 400 метара, док није наишао на иеке жандарме што су се враћали из Топчидера. Како су га ови познавали — јер је I'. Скендеровић дуго био у Београдској полицијн, — он им даде знак и овп лопова ухвате. Разуме се већ, гата је било дал.е. Лопов је после у полицији прнчао, да оп само дању врши евоје операције и то искључиво па овај начин. То је у опгате узев начин, којим се служе сви лупежи те врсте. У куће се увлаче они као носачи, покућарн, просјаци, гласоноше, али и као елегантпа господа и странци, који не говоре земаљскпм језиком добро. За тим као слушкиње, које

службу траже, као боне, бабице, елегантне гоепође, — једном речи у свима могућим облицпма. Обично отворе она врата, за која су се преко другог иеког известили. куда воде, па ако ту кога затекну, онда нптају за штогод, нуде своје услуге, просе п т. д. А ако виде да никога иема, они онда украду ојто, што им се најбоље свиди. Ако се пак неки лупеж решп, да но гостионицама крађе вргаи, он се онда стара, да у дотичној гостионици добије какво привремено место. Успе ли у томе, он онда проучава обичаје у кући, узме отиске од кључева, и упознава се са тешкоћама, које му могу на путу стајати. За тим иступи из службе и не појављује се, док се сасвим на њега не заборави. После дужег времена појављује се он опет, прерушен као некн послужите.љ, са писмом у руци; или као какав елегантаи господин, који жели бајаги некОга свога пријатеља да посети, који је ту отсео, на ако никога не нресретне, он онда отвара својим кључем ову или ону собу, предигне што може, и умакне. Десн ли се да долази рано ујутру, док -гост још спава, он се онда преруши као берберин, Фризер- и т. д., улази полако и пажљиво у собу, па ако опази да је гост будан, он му онда назива учтиво »добро јутро« и извињавајући се удаљава. А ако опази да гост тврдо спава, он се онда полако ушуња, украде овоме новчаник, сахат и т. д., па умакне. При таким крађама често је падала неправедна сумња на послугу у гостионицп, пошто се »нпје могло замислитп«, да је исту Фактички ко други могао учинити. Има и таких лупежа, којп се увлаче у мање дућане, особито пак у оне, који се у подне притварају, кад н. пр. газда иде у побочну собу да руча и т. д. — У таквим приликама отворе они полако притворепа врата дућанска, покупе новце из чекмеџета, пли ако новаца не нађу, онн се снабду са што бољим еспапом, па умакну одакле су и дошли. И међу лупежама те врсте има их, који свој посао са особитом вештином врше, и који по неки пут тако вегато извргае, гато се иначе држи за немогуће. С тога и у овакпм приликама треба исљедник да буде веома смотрен и пажљив, и да никада не сматра, да је негато »немогуће« било извргаити, ио гата вигае, да п те немогућности узима свестрано у оцену н дал.и поступак. IV. О (фађама на вашарима и у дуђаиима, Како се вргае крађе еспапа на вагаарима п у дућанима, то је већ свакоме познато. А гата при том лоповски помоћници имају да раде, о томе је овде раније говора било. Да се такве крађе и дан дањи дегаавају, го је неосиориво, ма да данас нема толики број вагаара, као гато је то у раније времена било, и ма да се данас крађе по дућанима ређе дегаавају усљед тога, гато се на то већа пажња обраћа, но пређе. Да би се вашарскп или дућански лопов гато пре ухватити могао, ваља одмах ио извргаеној крађп, н што је могуће пре извршити преметачииу у његовом стану, те да се може констатовати, с ким се дотични лупеж у последње време дружио, јер је опгате познато, да они скоро увек имају своје поверенике, код којих покрађене ствари сакривају. Ако се при том послу брзо и вегнто поступи, онда се врло често може да нађе читава хрпа покрађеног еспапа, којн по некад преставља толику вредност, да је чисто невероватио, откуд се могло за кратко време толпко покрасти. Дознати пак, чије су то иокрађене ствари, веома је тегако, јер су оне обично све на вагаарима покрађепе. Кад је једном приликом једап такав дућанскн лопов ухваћен, и у његовом стану нађена чптава гомила разног покрађеног есиапа, морао се тај еснаи пзложитп у једној новећој просторијп. Затпм је то иреко новина објављено, и сопственицн позвати, да ствари виде п однесу, ако докажу, да су оне доиста њихове. На ту изложбу догало је врло млого трговаца, и ко је од њих свој еспап иознао, и доказао да је његов, томе је овај одмах и био уступљен. (нАСТАВИЋЕ СЕ)