Полицијски гласник

БРО.Т 13

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

93

Неопходно је иужно са овим исказом упоредити онај н.е- I гов први исказ од 25.-—I.—1893. пред истражним судијом, који |'ласи : »Није истина да сам ја пуцао на тужиоца, већ су тужиоц и остали тукли и вукли мене, а да ли сам ј а ауцао на тужиоца не сеКам се. Сем тога, ј а сам био тада душевио 6олестаи и спроведен сам у ћупријску окружну болницу, ту су ме прегледали три лекара, и нашли су да сам тада заиста био болестан, па могуће, да сам у томе иаступу те болести и пуцао на тужиоца. У осталом ја Ку у што краКем року донети уверу од окружне болнице о моме здрављу у то време кад тужиоц вели да сам на њега пуцао. (< »Имам да наведем и то, да су председник општински М. ,Ј., писар М. Ј. и Ј. М. стриц моје жене највигае гледали да ме раздвоје од жене, за то само, веле, што сам душевно болестан, аа су ми тим својим гањањем и аишењем као лудог, још више доаринели те сам иостао у то време болеснији. Оба ова исказа једнолика су, те нема никаквог разлога да се једиога сећа (од 20. јуна 1894.) а оног другог не сећа (од 25. јануара 1893.), т. ј. он отуд не може имати никакве стварие користи. Он би, ако би хтео да симулира, имао толико исто разлога да тврди да се не сећа ни овог другог саслугиања од 20. јуна 1894., са колико то тврди, да се пе се(.а исппта ОД 25. Т. 93. (ГТАСТАВПТ.Е СЕ).

УПУТСТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕ/1ИМА. (ПАСТАВАК) В. О ФалсиФи^овању печата. Како има разних врста и начина, да се печати фзлсификују, то је и питање о тој опаспој радњи од веома велике пажности. Понајчешће се ФалсиФикују иечати оних надлештава, која издају исправе раденичкој класи, и која потврђују п.ихове прмјаве п отпусге код појединих газда, где раде. Таке ФалсиФиковане радеиичке исправе, пријаве н отпусти, као и сами лажни иечати, којима су ови утвр^ени, имају недогледннх п веома штетних иоследица ио друштвени лшвот и јавну безбедност. Прави лупежн, којп се дочепају такнх исправа и печата, пе служе се њима само да избегну казну, кад се ухвате у нераду или скитњи, већ их употребљавају и за опа-' спије цељи, које дпректно стоје у вези са злочгшим делима. Место бива, а и бивало је, да понеки лупеж на тај иачии стугш у службу код каквога газде, кога намерава да похара. Покаже само своју лажпу исправу, нз које се видп, да је већ у такој службн био, п да је слакад на „потпуно задовољство« служио, па „на свој соиствени захтев« отпуштен. Не иримети ли дотпчпп газда, да је исирава лажна, он га прима у службу, а за тим осети од тога п штетне посљедице по њега н његову имовину. Сем наведеиога, таке исправе служе лупежима за доказ. да имају своје стално пребивалиште. Учини ли какав лупеж неку крађу, похару, или ма какво злочипо дело, па му исиадие за руком, да га бар за нрво време не ухвате, он се онда постара, да прибави себи раденичку исправу са лажним печатом, која гласп на какво удаљено место од онога, где је злочино дело извршио. А ако се ночне на њега сумњати. да је он кривац, онда показује сасвим наивно и слободно ту својулажпу исправу. Понеки органи власти задовоље се тиме, и оставе га на миру, а он за тим заварава траг на већ уобичајени начпн. С тога ирепоручујемо свакоме исљеднику: да сваку раденичку иснраву најстрожије и најтачиије испита т. ј. да оида, .чим п најмање што на гкој неисправНога примети, или посумња у нравилност њену, одмах све и сва уиотреби, да дозна, е да .111 је дотично лице, код које се така исправа нашла, доиста у ономе.месту родило, које је у исправи означено. Прн испитивању тога, има впше разних моменага на које ваља своју свеколику иажњу обратити. Најважније је за искусног исљеднпка, да у појединим приликама ие поклонп одмах вере ономе изразу: „да је верио и ноштено служио«, што обично у радеиичким исправама, или отпусгима стоји. Поред тога скитпица се може лако нознатп и по његовом изгледу, н осталим особинама. Ои има нарочите манире у држању н у говору, који га одмах нздају за скитницу, а пе за сиромашнога радника. Већ се и ио самим рукама, таква индивидуа може оаазити, да нпје раденпк, којн је сплом околпостп остао без

посла, но да је права нравцата скитница, која живи од нревара и осталих прљавих дела. Добије ли исљедпик убеђење, да је иеко лице скитнпца, или лупеж, и ако има исправу, он опда треба да га претресе, не би ли наишао код њега на лажаи или ФалсиФикован печат. Ако га не нађе, он треба одмах да нареди трагање за проналазак овога, а у иото време, да се извести на свима местима : да ли је доиста то лице тамо било у послу, као гато је то у исправи поменуто. Што ће тако исљеднику неко лице иостати сумњиво, ако у љеговој исправи нађе, да се оно бавило разноврсним пословима, и у местима, која су једна од другог јако удаљена. Права скитннца не може одмах и по својој вољи да одреди себи струку рада. Оиа мора да се задовол>и оним, гато му ирилике пруже, и до какве у опгате исправе доћп могу. Тако се н. пр. често дешавало, да су код понеких скитница нађене разне лажне исправе, и са лажним печатом, из којих се могло видети, да су на једном месту били касапи, на другом лончари, на трећем рудари и т. д. У свакој исправи сТајало је, да су у свом послу били : „вреднч, сиособни, одани, и да су на свој захтев отиуштени«. Хоће ли исљедник у таким приликама да дозна праву истину, и скитницу у клоггку да ухвати, то треба он пре свега из оваке путне књижице да испише сва места где је био. Затим да прибележи време, где се н колико бавио. Најзад, да узме у руке мапу, те да од нрилике види, како је и у ком правцу путовао. Кад све то учини, онда. треба дотичнога да позове, да исприча ток његовог иутовања. Ако је овај у ком од тих места био, он ће то знати да покаже. А ако пак није био, он о њему неће умети ништа ни да покаже, те ће према томе бити одмах у лажи ухваћен. То је једно онгате правило у таким приликама. За тај посао, нпје исљеднику више потребно до само пола сахата, а п сам посао не задаје му нпкаквих тешкоћа. Поступи ли пак тако, то ће се уверити, да. ће врло брзо до жељеног резултата доћи, јер ће и само дотично лице, које се исиитује увидети, да се сгвар узима озбиљно, на ће најзад све, па и сам ФалсиФикат признати, само да испитивање исл.едниково скратн. На многим печатима наптих опгатппа, може се приметпти, да сва слова па њима, пису добро изрезана. Наравно, да се то на сваком отиску да лепо видети. Али п поред свега тога, таки печати, утисиути на нојединим исправама, не морају бити сумњиви, нити их исљедне власти требају за такве да сматрају. Али ту има нешто друго на гата треба -сву пажњу обратити. То се састојп у овоме : Ако н. пр. у каквој општини постоји какав печат, који има ма какав год недостатак, то ће се тај педостатак на свима отисцима те општине лепо видети. Деси ли се пак, — а то код нас често пута бива — да некоме, а, нарочито исљедиику, до^е до руке каква исправа дотичне општине, иа на њој прилепи утиснути печат, који нема пикаквих недостатака, оида треба знати, даје исправа ФалсиФпкат. ФалсиФикат је за то, гато је неко из користољубља дао за себе изрезати другн печат, који нема ошгх недостатака као онај оригиналгш. Поред наведенога, важно јс напоменути и ово. У нас има вигие оиштина, које носе један п нсти назив, а постоје у разним окрузима и срезовима. Тако, дакле, општине имају свака за се п свој онштински иечат, на коме у наоколо стоји изрезано само : »Суд онштиие Н. с< п впше нигата. Према томе, ако у земљи има две, нли више онштина са једиаким називом, то ће оие иматп и печате са једним и истим називом. Отисци н.ихови гласиће ггодједнако, а разлика нзмеђу њих неће се моћн заназити. Разуме се, да према такнм околностима, може лакгае п ФалсиФиката битп, иарочито на сточним пасошима, иутним исправама и т. д. Неко може иарочито за се да даде иаправити такав печат, па га по својој пољи употребљавати у местима, где за добро иађе, п где мислп, да нема опасности да )1е бити ухваћен. Вредио је .сцоменутн, да бн иа таКим печатима опгатинским, које носе један п псти пазив, требало да стоји нзрезано : суд онштине Н. среза Н. па ако је могуће п округа. — На тај начнн би се лакгае могло дознати : где је и у којој општини издата иоједина исправа, пасош и т. д., а тамо би се лакгае могло ући у траг и могућим ФалсиФикатима. Сем.до сада номепутога бива и то, да се на понекој исправи може опазити ФалсиФнкат но рукопису и ортограФији. Дешавало се, да је рукоиис на извесној сведоџби, н онај на