Полицијски гласник

90

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13

јуче, зоину ме ом м рече: Г. Николи, изнештем сам, да мма млоге непра1!илности код окружних и среских каса. Спремите се па одмах на пут. Где год нађете за »сходно" ви вршите преглед, па ме најбржим путем извештавајте. Колико вам буде поваца требало, узимајте из касе онога места, у коме преглед вршите. Само — насмеја се Министар — морате квиту вашу оставити, је]) им нећу на ваш издатак признати без квите.... И ја нрснух у смех. Тако добар, тако љубазан. Рекох му : оставпћу и две и три, само да пе »оскудевам«... Ето, вид'те, тако ја и Министар... И сад сам нрво овамо дошао. Мислим, Крагујевац је велика варош, млога надлештва, па млоги и издаци. Дај да почнем прво с Крагујевцом. Па, тако, сад сам ту. Ала ће „казиачеј" избечити очи кад му сутра. запечатим касу. — Зар ћете запечатити касу? упита старија плавуша са неким особитим интересом. -— Да како, и главну и резервну. Само молим, ћутите, морам ов~о тајно радити. Нико не треба да зна да сам овде. Ха, сад се сетих. Ни сутра не могу касу запечатитп. Замислите, заборавих да ионесем пуномоћије. Остало ми је на столу код г. Министра. Но, он ће ми одмах испратити. Јавићу му данас поверљивим писмом да сам овде. Па нећу ни да хитам. Хоћу из далека да мотрим чиновнике, како се »оиходе"; како живе, колико троше; јесу ли им жене луксузне... — Зар и то ? — Па да боме. Тако могу тек да оцедим: колики и& је приход а колики — расход. — Но, ви сте прави враг, насмеја се плавуша. Тешко сиротим чиновницнма кад им вн у госте дођете. Тако је Никола нровео у овој честитој кући неколико дана. Ретко је где одлазио. У тој је кући и ручао и вечеравао. Добра госпо1>а М. веровала је његовим речпма. Она је познавала њега још аа живота свога пок. мужа К. којп је погипуо пре десет и више годииа. Никола је тада био дете. — Внд' те децо, рече г-ђа М. овојим ћеркама, ово је тај Нпкола, о коме сам вам толпко пута говорила. Израстао, па читав човек. Сад је секретар у Министарству Финансије. Леио Г>ога мп. Само, сппко, чувпј месго и старај се, да будеш честнт, као што су ти били н родитељн. Никола је са пеком побожношћу слушао речп г-ђе М. Оп се у доколици својој пајвише забављао са старијом ћерком која беше жпве п веселе нарави. Тако је то трајало меколнко дана. Једиом до^е Никола мз варошн. Г>еше пешто натмурен. ПГга тн је, те сн тако перасположеп? упита га госпб^а М. — Јутрос сам занечатпо касу у НачелсТву, а заборавпх да узмем пара акопто моје дијурне. Сад не смем одпечатити касу, док прво књпге но прегледам а и сва новчана документа. Ал' ту ћу пробавити најмање 7—8 дана. Мрзн ме да узајмљујем од Наче.чника илп „казначеја«. Одмах ће од мене тражнтп за то услуге. А ја то пе емем да учиним. Шта! Зар ако нађем какву неисправност, па да то забашурим за љубав неке позајмице? Не, то пећу учппитп за живу главу. Моја чииовппчка заклетг.а то мн забрањује. — И немој, рече г-} ( а М. којој се допаде ова тачност п савесност Ииколина. Ја сам баш јуче иримила пешто мало на пме. издржања. Ако тп могу бити иа услузп са 40— 50 дпиара, даћу ти их. — Па п не треба мп внше. То је док само не отворим касу, а носле биће пара... Знам да ценим све ово, госпођо М. . И ви ће те видети. Бићу каваљер... Добра г-})а М. даде му 50 динара у банкама. Ннкола за тпм оде у варош, да се како вели, нађе са „казначејо.м" те да ее споразуме с њиме о прегледу новчаних докумената. Чимје Никола отишао, уђе у собу старија ћерка г-ђе М. — Мајко, молим вас, да ме сиасете овог наиасника. То ј« гадап, одвратан човек. Он ме напада.... II она исприча мајкн неке врло пепријатпе ствари. Г-ђа М. задрхта од љутине. Једва .је чекала да се Никола из вароши врати. Кад је он дошао, беше у кући прави лом. Г-ђа М. гневно впкаше: — Срам те било! II ти си секретар Министарства! И ти си ми образовап човек! Чекај само, отнћнћу носле подпе код пачелпика, па ћу се жалнТи ! Прпмила га ко сина, а ои напада на моју кћер ! Шкандал !

Ппкола се поче бранити, алн је одмах прозрео, да је в сптуацпја" врло озбиљна. За то је био решен па једно. Под изговором да ће и сам у Начелство, он у ствари оде и погодн кочијаша. Пико није зиао на коју је управо страну отпутовао. Кад се г-ђа М. прпјавила Пачелппку и саопштнла му целу ствар, видела је, да је Никола лагао и да је она постала жртва његове преваре. Нто, то је био опет тај исти Никола Милојевпћ. Он вара и пријатеље, и познанике, и рођаке, учитеље на и свештенике. Он вара све из реда. Пред његовим очима стоји само корист, а иред њом опет падају сви други обзири. Молимо наше читаоце да поклоне пажње овим нашим саопштењима о њему, јер ће у њима наћи врло занимљивих епизода и врло пикантних ствари, које ће битн од користи свакоме, пошто ће из њих видети, с каквим се сретствима служе оваке Фине н пренредене варалице, као што је овај Никола. ( иаставиће се). ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА, Живојин — Жика — Ђорђевик, звани „Пижа". —■ Пошто ови прасци рођаче ? — Па, к'о што сам ти казао газда ! — Млого је. > — Јок, славе мп, дајем их, 'нако, што је сутра бадњп даи, па мп треба хптатп. Зиаш. ја сам поде око Јаеепице, ја... Тако је говорио сељак са једним омаленим човеком, старим око 34 годипе, кога је назвао »газдом«... Докјетај »газда« загледао праеце, дотле је жапдарм Шуповпћ посматрао »газду® п попреко и узДуж. И тамап да »газда« »пазарн« са сел.аком, а жандарм пред њега : — 0, Жнко, ту смо! Ајд' са мном. — Куда? — V кварт.... На твојо старо место у »глав'и>ачу Сељак зин'о од чуда, како то л^андарм вели једном »газди«. и тика, ко млада невеста, иође са жапдармом у кварг налнлулски. То је био тај Жика зЛани »Ппжа«, веома опасан лопов п вешт кесарош. Он је два нута бно осу^иваи. Једном, 1883. год. осудно га нишки ирвост. суд на годииу п по даиа затвора због крађе, коју је извршио некоме трговцу из Ниша. Други пут осуђен је од стране првостеп. суда за вар. Веоград на 10 годпна робије, опет због крађе, коју је извршио једном овд. телеграФисти. Од ове друге осуде издржао је 5 и но годииа а остало му је опроштено. После те осуде, »Пнжа® се —- како сам вели — повукао са поља »опасних крађа« и сав се предао само ј.едном послу — сечењу кеса по вашарима. Овај заиат, мора да је на робији добро испекао, јер, од како је нуштен са робпје, није никако пао у »клопку 1 ', сем опог горе случаја, кад је опо пред Божић, па »марвепом тргу с< праеце погађао. Пошто је издрЖао 10 даиа затвора, иа који га је тада осудио кварт палплулски, буде протерап у Крушевац. Вредно је овде прибелелшти, зашто је »Пижа« рескирао да дође у Београд. Оп се није зажелео Верграда ннтн својпх старнх другова, већ су га еа свим друге побуде покренуле, да овај пут нредузме. Тада су железннцом дошлн у Београд млоги обвезници. »Пнжа (< се ме}/ њих иоМеша. У своме сељачком оделу пзгледао је, као да п он нде на веџбу. Оп је иланирао: ове могу добро опаиуљити, -а ако ме ко у Београду и позиа, мислиће да сам п ја обвезппк. Али се преварно у рачуну, јер »камилар једио, а камила друго". Нашег »Пижу« ухвате и затворе, на опда још и протерају. Где је сада овај