Полицијски гласник

1,16

П ОЛИЦИ ЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

0 овој теми проговорићемо оиет неколико речи нарочито због овога Животе, чију смо слику донели за то, што се многи за њ заинтересовали, да виде човека, који је учинио 14 разбојништва, и који је за ова дела на Карабурми стрељан 10. тек. месеца.

ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г АЛБУМА, Љубица Радојевик. Кад смо у прошлој години донели слику и биограФију Мите Витеза ДПтете«, рекли"смо, да је Мита ухваћен код једне нсенске у Паланци. Та женска, та љубазница Митина, то је оваЉубица. Нисмо хтели одмах доносити њену слику чекајући, да суд каже своју реч. Кад је већ суд нашао, да је она крива и својим решењем ставио је под суд и у притвор, а 15. ов. м. и осудио је на 1 годинузатвора, ми јој доносимо слику, чиме испуњавамо само своју дужност и обећање у прошл. броју. Љубица је родом из А.-Угарске, али је из малена нрешла у Србију. Пре 9 година удала сеза Стевана Радојевића, пиљара из Паланке. Њен муж Стеван, привидно се занимао пиљарскнм пословима. Он је у ствари крао и јатаковао. Због крађе је раније био осуђеп на 2 год. робије. Љубици нема више од 26 год. Врло равнодушно саслушала је пресуду и не кида се много што је осуђена. Љубица је доста лепа појава, па нпје ни чудо, што је »Штету« увукла у своје л>убавне мреже, и тако га стегла, да ће се последњи Пут освестити тек — на Карабурми. Љубомир Бошковик, звани „Љупче." — Полиција га познаје као једног веома онасног и ирепреденог коцкара и лонова. Нема му више од 23 године а већ је два нута судски осуђиван. Први пут за опасну кра1)У а други пут за разбојништво извршено у сред престонице над каФеџијом код »Малог Војника." Ово разбојништво извршио је у друштву саЛазом „Ђаком" и Петром »прангашом« опасним зликовцима. Због овог разбојништва, он је као малољетан, 1891. године, од стране варогаког суда осуђен на 12 година робије. Од ове казне издржао је свега 4 године а остало му је у путу пајвише милости опроштено. Кад је пуштен са осуде, ступио је у војску у којој је остао до новембра месеца 1897. године. Војска и њена дисциплина није иишта утицала на овога неваљалца. Из ње је изишао исто онако покварен, какав је био кад је у њу и ступио. Одмах, чим је отиуштен из војске, а то је било у Пожаревцу, новембра месеца прошле године, дошао је у Веоград, те је наставио свој стари занат — крађу и коцкање. Али је »Љуиче 1 био лоше среће у своме послу. За време његовог робовања и служења у војсци, Веоград се знато промепуо. На првом месту полиција, која је за то време учинила знатан напредак. Док је »Љупче« пре гаест година могао комотно извр-

шити разбојништво у сред престонице; дотле је сада полиција знала чак и кад је Љубомир дошао у Београд, па нознавајући га као »злу пару« обратпла пажњу на њега. Он није седео беепослен. Нашао се са својим старим познаником: Владимиром Чолићем — Мирићем (чију смо слику донели у 9. броју пашега листа од ове године) па је с њиме изврпшо крађу кожа једноме овд. кожару. Ова крађа испала је веома несрећно по њега, јер је истог дана, кад је кра^а извргаена, ухваћен и затворен. Како је ова крађа нрема вредпости, бпла иступпа, — то је Љубомир од стране кварта палилулског Кажњен са 10 дана затвора и прогонством у Пожаревац. После тродневног затвора, Љубомир једно пб подне уграбиприлику и побегне од комесара железничке полиције код кога је на раду био. Љубомир је овом приликом извалио гвожђе на прозору подрума у коме је дрва секао и утекао. Док су жандарми, извегатени о бегству Љубомировом од осталих апсеника, јурили па све стране и тражили га, дотле је Љубомир комотно седео у министарству војном очекујући, како он доцније прича, да уђе код г. министра и да га, као ислужени војник, моли за какву службу. Треба имати на уму, да се Љубомир увек лепо одева и д?1 му то много помаже у његовим лоповским смеровима. Кад се било са свим смркло, Љубомир, иолако изиђе из министарства вајкајући се, гато не може више да чека, докле га г. министар позове, на се упути оном улицом поред академије и коњичке касарпе. и изгуби се горе на врачару. Жандарми, који су га тражили, носле узалудног трчања и јурења, врате се натраг. И ако је Љубомир ово бегство овако вешто извео; ипак је и овога пута хрђаво прошао. Чим су у главној полицији извештеии о његовом бегству, а зиајући тачно његове »сгазе и богазе« послали су у вече једног каплара жандармског — помоћника апсанџије, који је Љубомира на самом леглу ухватио и довео у управу, где је рест затвора одлежао у ћелији. Мило нам је, што овде можемо напоменути, да од годиие дана па на овамо из притвора главне полиције није побегло ни једно лице а да се одмах не ухвати. Три иступника покушала су била бегство, али су, још оног истог дана, када су побегли, ухваћени и поново затворени. Један од њих, ухваћен је чак у Мокром Лугу. По издржаном затвору Љубомира протерају у Пожаревац али се он из прогонства вратио после неколико дана. Чим је дошао одмах је извршио крађу једној служавци — Терезији Вагнер — на Дорћолу. Љубомир је придигао Терезији овом приликом 107 динара. Одмах по извргаеној крађи ухваћен је и од -стране кварта дорћолског стављен под кривичну истрагу л у притвор, но пошто се није могло прибавити стварног доказа против њега, то га је суд ослободио сваке казне. Чим се докопао слободе. Љубомир је наставио свој стари занат само на другчији начин. У место да отима и краде, нагаао је за умесније да — вара. Образовао је једну читаву дружину, која се ночела бавити протурањем лажнога прстења. Разуме се, да је Љубомнр био шеФ ове дружине, којој су били чланови : Стеван Јовановић, звани „ Пишта "; Јован Петровић, звани »Шобота" и Никола Дамњановић, звани „Јуди". 10. Фебруара тек. године, цела ова дружина ухваћена је у каФани код »Текије* и чланови њени, као и гаеФ од стране кварта дорћолског кажњена са по 10 дана затвора и нрогонством у унутрашњост Србије. Љубомир је родом из Кругаевца; малога раста; дежмекаст ; црномањаст, у лицу црвен и пун. Управо, овакав, каква му је и слика. Погато је он сада у слободи, то обраћамо пажњу грађанима да га се чувају а властима, да га вазда имају на уму и ирате сваки његов покрет.

луку

ДВЕ УЛ0ГЕI. — Исидоре, драги брате! — Макарије, мили роде! И небројеио пољубаца паде са обе страпе. То беху два млада човека. Један у мантији — калуђер — а други без капута, у прсрасположен па пева гато му на ум до1)е.