Полицијски гласник

172

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

Другог Јуна ове године, навршиће се 36 година од бомбардовања Београда, — а десет година, од како је ова трупа узела себи данашњи дан за патрона и ирославља га — као успомену на бомбардовање Београда 1862. год. Кад је наш велики и неумрли Кнез Михаило ОбреновиК, одбијао душманску навалу са српског земљишта, и кад су, већи део ваших старих другова, помишљајући на своју заклетву и дужност према своме владаоцу и Отаубини, храбро се и јуначки борили, па у овој борби млоги од њих и попадали, којима, нека је вечан помен међу нама и слава — дали су светао и узорит пример свима нама: како Владаоцу и Отаџбини ваља служити, а кад потреба захте, за њих и умрети. Слава је сриски народ вазда одржавала у слози и љубави. Сриски народ славу славећи, вазда се сећао својих нредака и њихових заслужних и великих двла. Господо ОФицири и жандарми ! Ово слободпо место, на коме ми данас стојимо, и без икаквог презања колач режемо и славу славимо, крвљу је наших предака и дедова, а стоиу ио стоиу, заливано и топљено, док је било ослобођено. Ова, пред нама на столу упаљена воштаница и овај, према обредима наше свете цркве пресечени, и вином преливени колач, тврди су и ненобитни јемци свега овога. Господо официри и жандарми ! Ја вам честитам данашњу славу, са жељом, да је славите и не заборављате, да вам слава помаже, и да вас вазда у братској слози и љубави одржава, те како би све оно, а у највећој заједници и са коришћу извршити могли — што наш љубљени и омиљени Госиодар и Краљ, Александар Обреновнћ I. и Отаџбина од нас, а са правом затражили буду. Живео Крал> и Његов Дом." Кад је г. Марко изговорио ових неколико топлих речи, Његово Величанство пружило му. је руку поздравив се с њиме, и како пам је изгледало, честитало му је на говору. — Г. Марко је говорио са патосом; одмерено и са топлином-; његове речи потицале су из дубине његове патриотске душе. Умољен од Команданта, Његово Величанство је благоволело нристати да трупа деФилира. И деФиловање са војиом музиком на челу извршено је пред Њиховим Величанствима пред двориштем жандармернјске касарне, почев пз улице „Девет Југовића« у правцу поред канцеларије управе града Београда. Жандарми и ОФицири показали су том приликом, да су у војничком вежбању усавршени. За овим је трупа враћена у двориште, и на истом месту постројена. Његово Величаиство Краљ благоволело је у једном кратком али језгровитом говору изразити своје задовољство на службу жандармерије. Пошто је укратко споменуо постанак и развитак њен, Он је поменуо и историјске заслуге жандармерије за време владе блажено-почившег Кнеза Михаила, и сам констатујући, да жандармерија врши свој постављенп јој задатак како се од ње и очекује. Свој говор, Његово Величанство завршило је са »Срећна вам слава. к На то ОФицири и жандарми а и сви присутни одноздравише Краља са »Живео." Војна Музика, отпоче химну и за то време, ОФИцири и војници стајали су према Краљу одавајући му почаст као што друга слика показује. По томе, а по жељи Његовог Величанства, Командант Јкандармерије извео је пред Фронтом четири од најстаријих и најзаслужнијих нижих чинова. Краљ је сваког од њих по нешто упитао и својол руком иредао је орден за војничке врлине староме поднареднику при управи града Београда Дојчину Јовановићу. Остали су тај орден већ имали. После овога, Њихова Величанства и остали великодостојници, умољени од команданта-домаћина, ушли су у павиљон где су но српском обичају угошћени, којом је приликом Његово Величанство предало орден за војиичке врлине г. Сави Нешићу жандармер. мајору при активној команди. Око 12 сати Њихова Величанства отишли су у двор, испраћени са истим почастима којима су били и дочекани. По одласку Величанства, настало је право весеље, које је трајало целог дана и у вече до неко доба. Жандарми са својим гостима играли су и певали,

И после подне долазили су гости, оФицири и грађани. Од страних заступника, видели смо, да су славл>е ово походили ова господа: Немачки посланик г. Векер Готе са госпођом; Аустријски гроФ Шисл, Белгијски гроФ Диздел и заступник руског посланика г. Некљудов. Од новинара, при овој свечаности, био је присутан уредник нашега листа. И тако је свршена ова лепа и ретка свечаност. Лепа је по импозантном уре1)ењу, а ретка по томе, што она износи на видик оно доба, кад је српска жандармерија са херојском храброшћу, одбијала душмана са прага ове свете и драге земље наше; што је својом крвљу запечатила у историји српског народа: верност ирема своме Владаоцу и љуиав ирема својој Отаџбини.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (нАСТАВАк) ж. Уверења која се издају грађанима ради ослобођсња илаћања царине на увоз разних иотреба за индустрију, занатлиство и ку&евну иотребу. Рађено у суду ошптине обреновачке 12. марта 1898. год. Прес^а суду Риста Поповић трговац па изјавп: Молим суд да ми изда уверење о томе, да сам набавио 21 колето собног намештаја под знаком Н № 1345/1365 у тежини 1726 кпла за моју свастику као њену даровину, девојачку спрему, коју удајем за Петра Марковића овд. -трговца и да ова роба није за пшекулацију. За доказ, приводим сведоке. Риста Поповић. Ми јамчимо да су наводи Ристини истинити п да је узету робу узео за даровину својој свастици а не за шпекулацију. Тодор Иетровић, бакалин. Милан Марковић, столар. Оверава, Члан суда: А. Паиић. (На полеђини): № 5458. На основу уверења грађана, издати молиоцу тражено уверење по наплати таксе. Председник суда: 12. Марта 1898. год. М. Танкосић. Обреновац. Члапони: А. Папић. Ж. Лазић. Уверење. Суд општипе обреновачке на осиову ирибављених доказа, уверава сваку власт, да је Риста Поповић овд. трговац, набавио за даровину — девојачку спрему — својој свастици Катарини, кћери Петра Ивановића овд., собни намештај 21 колето под знаком Н № 1345/1365 у тажини 2726 кила, и да ће јој овај при њеној удаји за Петра Марковића овд. трговца, за кога је испрошена, иредати а неће га употребити за трговину и шпекулацију. Ово уверење издаје суд Ристи пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине обреновачке 12. марта 1898. г. С.\» 5458 у Обреновцу, Писар : (М. П.) Председник суда: А. Кубуровић. М. Танкосић. Рађено у суду општине пожаревачке 12. маја 1897. год. у Пожаревцу. Преста суду Милорад Петровић, Фабрикант кожарски, па изјави: За моју Фабрику пабавио сам један вагон чамове коре у тежини 10500 кила за бојење кожа, и 3 колета машински делова под знаком 8ЈА №'29/31 у тежини