Полицијски гласник

6Р0Ј 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

173

420 кила. Молим суд да ми изда уверење да ^.у ову робу за потребу у мојој Фабрици а не за шпекулацију — употребити. Милорад Петровић, Фабрикант. Ми подписани грађани уверавамо суд и јамчимо, да је горља роба, доиста набављена за индустриско-Фабричку потребу и да је Милорад неће употребити за шпекулацију. Јован Аврамовић, трговац. М. Арсић, кројач. Оверава, Члан суда: М. Пејић. (На полеђини): № 6854. На јемство грађана издати тражено уверење по наплати таксе. Председник суда: 12. Маја 1897. год. Ј. Ашковић. Пожаревац. Чланови: М. Пејић. И. Арсовић. Увера. Суд општине града Пожаревца, по прибављеним доказима, уверава сваку власт, да ће г. Милорад Петровић Фабрикант кожа из Пожаревца, набављену количину коре у 10500 кила и 3 колета машински делова под знаком 8 Ј А № 29/31 у тежини 420 кила, употребити за своју. кожарску Фабрику а не за шпекулацију. X Ову уверу издаје му суд, пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине пожаревачке 12. маја 1897. год. № 6854 у Пожаревцу. Секретар: (М. П.) Председник суда: М. Лазић. Ј. Ашковић. Увера. Суд општине града Смедерева, по прибављеним доказима, уверава сваку власт, да ће Перса Раденковић удова овдашња набављену количину рубл,а под знаком Т1 ј К № 634 у тежини 85 кила употребити за спрему своје девојке а не за шпекулацију. Ову уверу издаје јој суд на зактев попгго је прописну таксу у 2 динара илатила. Од суда општине града Смедерева 15. јула 1897. године № 3426 у Смедереву. Секретар : (М. П.) Председник суда: Ч. Протић. М. Поповић. Увера. Суд општине града Ваљева, но прибављеним доказима, уверава сваку државну власт, да ће Петар Урошевић, штампар овд., набављених 7 колета, једну штампарску мапшну са деловима иод знаком АС № 2980/86 у тежини 3461 кијц ) употребити за своју штампарију, постојећу овде у Ваљеву, а не за шпекулацију. Ову уверу издаје му суд пошто је 2 динара таксе платио. Од суда општине града Ваљева 22. августа 1897. године № 5822 у Ваљеву. Секретар : (М. П.) Председпик суда: Љ. Петровић. Ф. Кораћ. КВ. Сва уверења ове врсте, треба да су потврђена и иолпцијском влашћу. ( наставиће се)

С А Н Из УСПОМЕНА ГОРОПА, БИВШЕГ ШЕФА ТАЈНЕ НАРИСКЕ п0 .1ИЦИЈЕ. (сВРШЕТАк). По тој достави, одмах сам наредио, да ми се тај момак доведе. На моја питања веома се иеспретно бранио. Био је збуњен, а та околност зове се на полицијском језику: грижа савести.... У осталом, он је имао сумњиву прошлост Још једна околност војевала је у тај мах противу њега. Он, који у очи злочина, није имао у своме џепу ни пребијене паре, имао је сада један наполеондор. За тим је при њему нађен и један свежањ кошуља и штоФа, који се потпуно слагаше са стварима, што су .на^ене у свежњу убијене госпође Базир.

У први мах, није хтео да објасни, одкуда му је овај новац и свежањ, но одмах за тим рече: да је на трамвају срео своју бившу љубазницу, која је била слушкиња, и она му је дала новац и свежањ са стварима. Овај и овакав одговор није се могао узети у озбиљап обзир за то, што он није могао да покаже ни име ни адресу те своје љубазнице, која је била тако великодушна према њему... Мислио је дуго, па онда рече : — Аха, сад знам. Она се зове Адела и служи у једној кући близу Арк де ТриолФ... Ово објаснење беше детињасто, неспретно, особина свију злочинаца... Затворисмо га. Тајни агент који га је ухватио, беше тврдо уверен, да је он убица. Међутим, јаи истражни судија сумњали смо у ово тврђење... Сутра дан морадосмо га пустити, јер се беше оправдао. Десет сведока тврдили су: да је он у очи убиства провео цео дан и целу ноћ у кварту Нељи и Левалоа. а то је врло далеко од Венсена. Што је у овој ствари најзанимљивије, то је, да смо доцније пронашли његову љубазницу, и тада смо се уверили, да је он истину говорио. Она је признала, да му је дала онај свежањ ствари, који је био истоветан са свежњом г-ђе Базир. Ова ме ствар поче узнемиравати. Вратих се у кварт Вен-* сен, да тамо своју истрагу допуним. Тамо сам дознао многе појединости, које стоје у вези са овим убиством. Нарочито сам много дознао о г-ђи X... Њени суседи причаху ми, како она није могла трпети г-ђу Базир. Мрзела је, што је иобожна, и што од раног јутра па до мрклог мрака гура по соби свој сандук са точковима. Тада је обично говорила : „да она не може даље трпети трамвај над својом главом..." Сазнао сам и то, да је г-ђа X. пргава, и да се често сва^а са женама, које су у истој кући становале. Међутим, нисам о њој дозно ништа хрђаво. Истина, она је» била нешто мало оригинална, али није била у стању да некоме иапакости. Једино, што сам о њој дознао, беше то, да је била веома чудновате нарави. Казаше ми, да су је видели једнога дана, како је изручила пуну корницу пепела на главу г-ђе Базир... Иначе, она ја њу, т. ј. г-ђу Базир често оговарала. Дошао сам са г. Гиљом у стан г-ђе X. да извршимо претрес. Наравно, да смо то учинили под изговором: како нас је два пута обманула, шиљући нам лажна обавештења. Претресом овим нисмо ништа нашли, јито би допринело расветљењу овога догађаја. Сем тога, познавајући часност њенога мужа, нисмо се били ни усудили да иретресемо све ствари у њеноме стану. У осталом, од тога нас^је задржала и бесна вика ове горопадне жене. Остависмо ову кућу. Зловољан, нерасположен и пун горчине, упутих се у свој стан. Морам признати, да сам тада трагао кривична дела са пуном страшћу каквог старог ловца Цело сам вече мислио о овоме злочину. Хтео сам да легнем у постељу, ал нисам могао заспати... Истраживао сам у томе часу побуде, које су руповодиле г-ђу X... да убије своју сусетку. Признајем, да сам био тврдо уверен, да је баш она ово убиство извршила... Што сам више о томе премишљао, све сам јаче долазио до уверења: да је г-1 ; а X... извршилац овог крвавог злочина. Узбуђен, свладан разноликим мислнма и комбинацијама, мени се јавише јасне визије... Привиђао сам чудновате нојаве. ...Пред-а-мном је соба г-1)е Базир, заједно са барјацима, који су по зидовима намепггени. Па онда, оне свете иконе.... све... све... Ено, једна старица долази из цркве. У руци држи молитвеник. Пење се уз степенице. Заморена седа на столицу да мало одахне. Ено, сад је устала. Отвара полако врата и тражи у предсобљу неки сандук са точковима.... Р1ашла га.... Поче га гурати по соби... Точкови клопарају... Шта је оно ?.. Ено, једна стара жена са разбарушеном косом гурну снажно врата, која су само мало притворена. У руци држи парче конопца — То је већ сувиЈие ! — виче она. — Тако ми Бога, иећеш ме више будити пз сна са тим твојим трамвајем!... Као Фурија јурну па г-ђу Базир. Еио, обори је на земљу. Сирота старица дршће од страха ал не може да виче за помоћ. Разјарена жеиа обмота конопац око врата занрепашћене старице,,