Полицијски гласник

'228

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

Кратком поступању код општинских судова, на основу § 449. 450. и 451. грађ. посгупка нема нити може битп места, јер се томе противе изрични прописи § 13. и 20. грађ. поступка, који прецизирају саслушање парничара о спорној ствари пред самим судом. Свако осудно решење донето по кратком поступку на основу горе наведених законских прописа, који означавају поступак код државних судова. мора иасти и пада у сваком даном случају при појави жалбе, само с тога што дужник није саслушан. Да томе постуиању код општинских судова нема места, види се и из тога, што законодавац у својим законским одредбама. за општинске судове ннгде не помиње »осудно решење« но увек и свуда говори о „иресуди« са наређењем да се иста мора уводити у Ђ аротокол суђења«. За осудна решења нема протокола, где би се иста могла уводити, дакле она су искључена за поступање код општинских судова. С тим треба бити на чисто. И ово питање требали би наши правници у свом стручном листу да рашчисте, те да се постигне једнообразно мишљење у истом. Да пређемо на нашу задаћу. а., Тужба. Димитрије Јовановић. пиљар овдашњи, по овој нод - |. приложеној облигацији, која је потврђена судом општине неготинске, дугује ми 180 динара од датих му готових новаца на зајам. Како је рок обавези протекао још 5. марта 1897. године, а дужник ме у овоме своме потраживању није ни до данас измирио, то га тужим томе суду и тражим, да га суд осуди, да ми плати 180 динара главног дуга са 12% уговорепог годишњег интереса од 5. марта као дана прошла рока до наплате, да ми накнади плаћену таксу по овоме спору и на име осталих сиорних трошкова 10 динара. Основ је тужбе дуг од зајма. Долази јавна исправа. 20, маја 1898. год. Понизан суду Неготин. Мих. Петровић абаџија. б. Судска ароцедура. Ову тужбу одмах завести у деловодни протокол и одредити рочиште у најкраћем року за парнпчне стране ради пресуђења спора. 20. маја 1898. год. Пресед. суда: Неготин. А. Јовановић в. белешка суђењ а. Рађено у суду општ. неготинске 22. маја 1898. год. Белешка по спору: Михаила Петровића, абаџије овд. противу; Димитрија Јовановића, пиљара овд. Због 180 дин. главног дуга са 12% год. инт. од 5. марта 1897. год. до наплате. Доказ јавна исправа. На дапашње рочиште дошле су обе парничне стране. Приступљено је равнању, но парничари се нису могли поравнати. Тужилац оста у овему ири свој тужби, тражећи на име спорних трошкова 10 динара. Тужени признаје исправу и дуг иостојећи у пстој, није о року исплатио за то што нема новаца. Судски разлози: Ноднетом исправом, коју је дужник и иред судом за своју и исгиниту признао, тужилац је своје тражење потпуно доказао, и за то се тужени има на илаћање дуга и осудити. С тога суд општине града Неготина, на основу § 6. и 13. грађ. судског постугша Пресуђује: Да тужени Димитрије плати тужиоцу Михаилу сто осамдесет динара главног дуга са 12% уговореног интереса од 5. марта 1897. године до коначне наплате; да му накнади плаћену таксу у 6*80 динара и на име осталих спорних трошкова и дангубе три динара. Пресуда је одмах јавно и усмено саопштена парничарима.

Од суда општине неготинске 22. маја 1898. год. №2157. у Неготину. Судије: Деловођа: М. Остојић II. Терзић П. Јовановић Одборник: М. Станчић IIБ. Заведи белешпу и аресуђење одмах у протокол суђења. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

10П0В ЕА0 П0ЛИЦАЈАЦ, (СВРШЕТАК). Инжињер је задовољно дахнуо душом кад је остао сам: искрено се зарадовао што га је срећни случај упознао са човеком, који ће, истина за добру награду, порадити да се планови пронађу и врате. Није шала, на њима треба г. инжињер да заради око дваестак хиљада дннара најмање, а колико му тек вреди што ће на време кућу предати, и видно целоме свету показати своју инжпњерско-архитектонску способност и вештину... А тајни полицајац је још исте вечерп био на путу за Београд. Седећи у возу друге класе, он је неколико пута с иажњом прелиставао завежљај добивених банака и лупкајући у прозор као за себе задовољно је шапутао. — Ово је тек прва рата, предговор. И треба. Треба и господин инжињер да плати за иланове, ио којима ће да зида палате; а он се добро адресирао. Наравно да плати, треба и ја што год да зарадим кад зида тако огромну грађевину, јер и ја имам ту удела. * * * У једној споредној нрестонпчкој улици иостојала је до скора каваница код П , а извесни посетиоцн њени звали су је код „Дивљег ждребета." То име дали су кавани но кавеџији кога су они „од милости® звали дивље аадребе. Данас нема више те каване — регулација престонице збрисала је са лица земље, али њени посетиоци и даље су, може бити, наставили заједничке састанке у другој којој кавани. Кавеџија Тоша, био је на први поглед човек веома мирне, управо голубије нарави; али познаници који су редовно свртали, врло су добро знали колико лисичија лукавства лежи у оним мирним очима ; колико дрскости има у оном лаком осмеху. Другови без њега иикакав посао нису цредузимали, а свака тајна била је њему поверена. По спољашности својој кавана јако лнчаше на кућерак за становање; чак није ни Фирму своју имала. И ако је било летње доба, пред њеним вратима нпкад се није могао видети сто, нити да ко напољу седи, као што је то готово обичај код свију престоничких и великих и малих кавана. Ова мала правила је изузетак. Ваљада је кавеџија имао разлога што је тако радио. У осталом он није много нића тјзошио, колико је поред ракије, вина и каве, још и друге послове вршио. Сутра дан зором рупи унутра »тајни полицајац«. Он је био стални гост ове каванице и поверљиви члан једне дружинице која се ту врло често скупљала. Кавеџији засија лице од изненађања н радосги. — О Игњо.... добро дошао. Кад ти пре из бање? — Јутрос рано, возом. — Је л' пријало »купање?" — Шестоко! — Е онда да частиш. — Немам времена. Него деде да нађеш Лазу н Шурка, а п Перу Гарду; реци им да дођу вечерас да се договоримо за нашу ствар и да учинимо поделу, а ти спремн оне дрљотине и керефеке, па кад ми затреба да их експедирам ја ћу их узети. —• оће ли црћи „ингинериус"? — Наравно Хиљаду динара, а можда бнће и више. Замисли, просте леније и којекаке црте, па се опет на њима да зарадити. Бадава, наш занат вреди злата! — Дакле вечерас седница? — Јест у девет, десет сати. ;) Тајни полицајац« се опрости и оде.