Полицијски гласник

234

полицнлски ГЛАСНПН

врој 31

— Мени није. Ножем пуцати, није моја вештина. Из опрезности понео сам собом пиштољ. Узми и увери се је ли пун. Ја ћу, међу тим, намештати олтар. ■— Волфанго рашири платно на камену, утврди свеће на обе стране његове и припали их. — Шта је са пиштољем ? упита за тим. — Није пун, празан је. — То сам знао. Сад, дај ми га и одступи за седам корака. Ни један више ни један мање; број седам је важан, број тачно ! Ђорђе, на кога не остадоше без утицаја ове необичне припреме, следоваше захтевима ВолФанговим. Овај се, међу тим, обрнуо беше стени, као да би са љом што имао посла. Кад Ђорђе опет баци ноглед тамо, пиглтољ стајаше на белом платну између обе свеће. Врач, иак, беше иао на колена и мрмљаше речи неког неразумљивог го^ора. Зачуђен, Ђорђе посматраше ову неугодну радњу. Али како се унлаши, кад се од једанпут обе свеће угасише, а неки дубоки глас, који као да долажаше исиод платна из стенине шупљине, одговори врачу истим неразумљивим говором*) Не разумевајући што бива, стајаше сардинеко сељаче са устима отвореним и дркћућим удовима. Тајанствени диалог, пак, није дуго трајао. Врач уста, узе пиштољ са импровизована олтара и са њим нриђе Ђорђу. — Дух БеФанине стене казао ми је, да ће ти овим пиштољем огласити, да ли прима твоју жељу. Окини пиштољ па, ако исиали, знак је, да ти је са л^ене враџбина дигнута ; ако не опали, нико ти не може помоћи. — Али то је немогуће, пиштољ је празан, муцаше Ђорђе. — За то има њиме да се докаже чаробна моћ. Опали, али у ваздух. Невољно је Ђорђе притиснуо обарач. Пуцањ се разлеже. Врач јаукну и стропошта се на земљу. Куршум му је прошао гроз груди. Ђорђе, у узбуђењу, није назио, да је ВолФанго захтевао да у ваздух пуца, а ништољ, који је он за празан држао, био је у правцу баш према врачу. Неописани страх спопаде младића. Један поглед на искривљенр лице, избечене очи ВолФангове до ужаса јасно га увераваше, да је он постао убица. У очајању, рукама чупаше своје косе. Да ли да оде и све власти јави? Али ко би му веровао, да је без његове кривице дошла смрт врачева? Па ако би му се и веровало, у најбол,ем случају сигурно му је неколико месеца затвора за нехатно убиство. Више месеца од Анете раздвојити се! Не, то он не би нреживео! Али и за што је то нужно? Ко га је видео овде, ко би могао доказати, да је он баш тај, који је врача убио. Неком брзом имиулсу следујући, Ђорђе зграби платно и свеће, па нобеже кући у наручје своје младе женице, која га је у страху очекивала и којој је био казао, да и преко ноћ мора обићи своју стоку, што је бајаги неке сумњиве људе приметио у близини. Тек другог дана пронађе се ВолФангов леш иоред стене беФанске. На земљи се нађе један избачен пиштољ, и други таки исти, но који није ни био пун, испод гуња мртвачева. Народ говораше, да је врач ту нашао смрт за то, што је хтео да дозна тајне БеФанине. У осталом одавно се видело, да овај мрски човек неће на нриродан начин свршити. Нико се, у осталом, и не труђаше много да скине вео, који смрт његову обавијаше. ВолФанго је увек био сумњиво лице, може бити Сардинија, без њега, оста са једним од безбројних разбојника мање. — Ни година дана не прође, а Анета љуљушкаше на рукама детенце црне коврчаве косице. Кад год би Ђорђе, очима које сијаху од среће, иосматрао матер и дете, осећао би и ирекор, да оне грозне ноћи није у ваздух испалио судбоносни метак. Оде, најпосле, свештенику и илати му молитву, коју је имао. да чита за сироту душу ВолФапгову. То је било доста Сардинцу, да од тада буде ослобођен сваке гриже савести.

*) Факат је, да ое врачи у Сардинији за своје сврхе особито радо олуже вештином говора из трбуха.

Г ДЕ ЈЕ 1ЕШ? I РАСПИС Канцеларија среска лежи близу саме пијаце, у маленој варошици Н. Са њеног доксата видиш дивну, природну панораму, која даје оку неописану чар. Тамо, у плавичастој магли, на помолу зоре, јавља се величанствени Хртањ, озарен зрацима пролетњега сунца. Са обе стране на погледу, простире се неколико убавих села, чији се кровови преливају према сунцу, као растопљени бакар... У томе је срезу капетан Д. Он има свој стан у згради среској. У једноме делу те зграде смештене су канцеларије, а у другоме станује он са својом породицом. И апсана је подељена, т. ј. испод оне половине где су канцеларијске собе, лежи среска апсана, а испод стана капетановог стоји подрум намењен за кућевне потребе. ...Једнога даиа у другој половини месеца маја 188.*) год. седео је у својој канцеларији капетан Д. и отварао је дневну пошту. Погата редовна долази сваки дан, а аманетна један пут у недељи. Срез је мали. Броји 14. општина, које, кад би се груписале, могле би представљати 6—7 добро уређених општина са капиталом с којим би таква једна општина могла много што-шта корисно да учини. Овако подвојене, оне се троше и не могу да остваре ни најнужније своје потребе. Капетан Д. отвара писма, чита и бележи на полеђини шта се има но њима да уради. Наједаред паде му поглед на један акт, на коме су три линије црвеном оловком подвучене. —• Хм, шта је ово? рече тихо господин Д. Мора да је каква потерница за одбеглим робијашем. Чудо, што ови робијагаи често бегају !... Узе акт па га окреташе у р>укама. Своје мисли даље настављаше: — Па није то баш најгоре у нас. Бегају робијаши и код напреднијих народа, где су смештени у галијама, а камо ли да не бегају у Србији. Ама, ови „условни одпусти® просто нас даве на свакоме кораку. Па онда и »помиловања® ! Ето, суд осуди једнога убицу и разбојника на 20. година робије, а он не одржи ни пуних пет, па ето га у село. Тешко селу где он дође. У место да казамати иоарављају они кваре. Ах!... то није моје да расправљам... тек само мислим... Поче читати: „Начелннку среза Н... »Павла Марића, трговца овд. нестало је пре извесиог времена... Од ррилике пре двадесет дана, он је отишае са стоком, угојеним воловпма, на вашар у Д... и од тада па све до данас ништа се о њему не зна. Но ипак могло се сазнати од појединости ово : да се из Д... иреко вашег среза кренуо за К... и ту му се траг изгубио. С њиме је ишао неки „калауз", који се у К... њему придружио. Предузмите све да се Павле пронађе, јер по свему изгледа, да се овде крије какав злочпп... Лични опис Павлов овај је: омален, седе браде и бркова, има 56. година. На њему је: гуњ од сурога сукна и чакпшре, а на ногама оианци »грађени«. На глави има „астраганску" шубару, а о пасу носи кратак, усарачен нож, са белим корицама"... »0 ресулгату ваше истраге известите ме што пре... Начелник ср. Р." — Хм, рече полако канетан. Ово је распис. Обична ствар. Мој срез, дао Бог, изобилује са оваким и подобним појавама. Не знам, ал' парод иије више онакав, какав је био у она стара наша времена. Све се то покавџило и заинатило !... Па онда, и вера је доста посрнула. Гледам пре неки дан у цркви, на ми срце пуца од жалости. Бројим — свега осам грађана! Да нисам ја био са мојим иерсоналом, учитељи, поштар и телеграФиста, душе ми моје црква би била — празна... Хе, тако му је зар време... За тим опет поче тихо читати распис: ...Предузмите све, да се Павле пронађе, јер по свему изгледа, да се овде крије какав злочин"... — Може, може лако бити, резоноваше даље капетан. Павле је био на вашару у Д... Продао Је стоку и имао је нри себи новаца. Неко га је сигурно пресрео и.... Хм, ови ...чани и ...пољци опаки су људи. Ама, ко опет Павла овде иознаје? Он је странац... Да не буде то какав »калауз« из овога краја, који га је на путу иратио и у клопку домамио? Видећу... испитаћу ...