Полицијски гласник

'236

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31

Али у његовој глави ројиле се разне мисли. Он је био предан своме послу и душом и телом. За њега је била дужност права светиња. Сви други обзири падали су испред дужности. • -— Не може другчије бити, рече испрекиданим гласом. Убисто је извршено у моме срезу, и то без сумње тамо, на обронку оне провалије, где је нађен овај нож. Али ко су убице? Одакле су? Хм, хм.... И капетан се опет удуби у своје мисли. II ГАЗДА ПАВ/1Е И ЊЕГОВ „КАЛАУЗ" Газда Павте од туда је из села М среза Р., које је удаљено од среске куће само један сахат. Среска је канцеларија у Р. Газда Павле добар је домаћин и »трули® газда. Ради само стоком, а у томе је био »батлија®. Што он оком види и оцени, ту се никада иије могао преварити. Он је терао стоку и у Пешту. Зиао је да вам прича и о »Маргаритшгом острву®, и о »варошкој башти«; па онда о »Штајнбруху«, »Андрашијевој улици" и т. д. Био је човек веселе парави и разговоран. Чудо, што је сваку ситницу запамтио, па вам је о њој могао причати и на широко и на, дугачко, У кући је имао само жену и једнога сина, око 20 год. Као »првенац« није му син узет у војску, те је тако он имањем управљао, док се газда Павле по трговини ван куће бавио. 25. априла вагаар је у Д. То је један од најбољих вашара у Србији. Ту долазе трговци из целе Србије па и странци да стоку пазаре. Није то било један пут да је и Аустрија набављала стоку за своје оближње гарнизоне са д ског вашара. За то је газда Павле и био спреман да на тај вашар отера своје најбоље волове... Одатле мислио је отићи до варошп К. где се могу добити мршави волови по јевтину цену. Само је за тај посао меркао доброг „калауза". И он га је наптао, као да га је био поручио. На два-три дана пред вашар д-ски изишао беше газда Иавле у авлију и посматраше своје угојене водове, које је имао на вашар да отера. Задовољно се осмејкиваше гледајући гојну и напредну стоку. (СШ'ШНТ,Е СЕ) ИЛИЈА ГАВРИЛ.0ВИЂ *) —- - " ' * Слику овога најопаснијег лопова, разбојника и убице донели смо у 10. броју нашега листа у прошлој год., с кратком напоменом, да је то слика из његових млађих година, коју смо ми при покретању листа нашли у албуму Упр. гр. Београда и тада смо обећали, да ћемо донети његову најновију слику и описати његова разбојничка дела. Искунљујемо реч, али и то у неколико, јер разбојничка дела Илије Гавриловића није лако описати; то би био читав роман. Но ми ћемо у згоднијим приликама, доносити у одломцима његова разбојничка дела, а сада задржавамо се само на мало ширем опису његове личности и неколико о>аза, кроз које је он пролазио. Илија Гавриловић родом је из села Раниловића, округа рудпичког, има 48 год., високог је раста, коштуњав, сувоњав, црн, ћелав. Сем српског језика говори још влашки, турски, немачки и маџарски. До године 1872 био је овде у Београду момак дуванџијски, а те године ступио је у жандармерију, у којој је остао до год. 1876. И данас има у жандармерији неколико другова Илијиних, који причају, да је Илија био најбистрији, најтачнији и најревноснији жандарм у оно доба. Био је и кицош раг есхеИепсе; само за један шињел цлаћао је, веле, по 12 дук. Камо лепе среће да Илија није излазио из жандармерије, а још боље да у исту није ни ступао, већ да је остао при своме занату. Место најокорелијег зликовца, ми би данас имали једног честитог грађанина или једног храброг војника. Његова јака воља, храброст и ванредни природни дар јамче нам за то. Од ко-

*) У идућем броју, уз свршетак овог описа Илијног донећемо и најновију сдику љегову.

лике су вредности ове његове особине, најбоље нам доказују његова, може се рећи, епохална зликовачка дела. Као што поменусмо Илија је изишао из жандармерије 1876 год. Узрок његовом изласку из исте, била је једна дуванџијска удовица звана „лепа Тинка«, с којом је он из раније одржа.вао љубавне везе. »Лепа Тинка", можда је највише припомогла, да Илија пође неваљалим путем, на коме се ни до данас није могао зауставити. И поред најенергичнијег раснитивања, нисмо могли сазнати : шта је Илија радио и чиме се занимао до 1881 год. Нема сумње да је живео о трошку номенуте удовице, а узгред да је и по мало крао. Те 1881 године, видимо га први пут у првостепеном суду за град Београд, где одговара за једну опасну крађу, због које буде осуђен на две године робије. Прва казна, ма како блага била, увек има огромног дејства на кривца. Она га са свим препорођава. Она га ствара или поштеним човеком или најокорелијим зликовцем и лоповом. Први су случајеви веома ретки; други су готово обични. На велику жалост и штету друштва и са Илијом је био други случај. Двогодишња робија направила је од њега највећег зликовца у Србији, па можда и на целом Балканском Полуострву. Само за неколико месеца, пошто је пуштен са осуде, он је починио толико казнимих дела, да су га судије горњо-милановачког првостепеног суда, са чистом савешћу крајем 1883. год. осудиле на смрт. Ова смртна казна, коју је, узгред буди речено, и Касациони Суд одобрио, само је путем Највише милости сведена на 20 година робије. Кад би се у нас мало више пажње обраћало на лица, која се предлажу за помиловање , кад би се у казненим заводима иоле проучавала природа појединих криваца и најопаснији од њих држали одвојено и строже од осталих, ■— тада би Илија давно трунуо под земљом, или би, по све безопасан по друштво, чамио у казамату београдском до 1903 год., тада би, најзад, и дан дањи били у животу: Алекса Змијановић, Тоша Савић, Регина, жена Матеје Штимца и још многе друге лфтве, које су попадале од зликовачке руке Илијине. Пошто је одробијао неколико месеца у београдском граду, Илија се једне ноћи с помоћу направљеног ужета од исеченог чаршава спусти низ бедеме градске. На обали дунавској чекао га је чамац, који су његови јатаци спремили и он срећно умаче. Ови исти јатаци раније су му дотурили потребну тестеру, с којом је окове престругао. Тестера је удешена искључиво за стругање гвожђа; мала је веома, витка, да је можеш савити како год хоћеш. Илија је неколико дана ту тестерицу носио у устима под језиком!! Исте ноћи, кад је побегао, Илија је већ био у селу Борчи у БанаТу, и тамо је он имао својих ортака -—јатака. Пошто је прикривен неколико дана код њих преседео, оде у Румунију, где остане 7—8 месеца, па се опет врати у Београд. Његово бегство већ беше заборављено. Полиција и не слућаше на.његов долазак. Нетсолико дана он је спокојно проживео код »лепе Тинке". Дању је чувао кућу а иоћу је излазио и, разуме се, вршио операције. * Једне вечери, око 10 1 / 2 часова хиташе Теразијама један човек око својих 35 год. Киша лагано промицаше, али се он слабо осврташе на њу. Кад стиже до места, на коме је сада трамвајска чекаоница, стаде од једном као укопан, поче зверати око себе, па од једном јурну на противну страну. Кад стиже пред »Париз (< застаде, опет мало и посматраше једног човека, који мало час беше изишао из улице »Скопљанске® и журио се Теразијама ка „Коларцу". Пошто га је посматрао неколико секунада, извуче револвер из задњег џепа и појури за њим. Код апотеке Ђурићеве сустигне га и дигнувши руку с револвером викну га: — 0 Илија, јеси ли ти? Човек, који беше главом Илија Гавриловић, окрену се са свим мирно. — Ја сам! одговори. — Па шта ћеш овде о.. ти твог? — Не лај!... Не буди луд!... Ако ме пустиш на миру, ево, даћу ти 30 дук., колико сада имам код себе: даћу ти и овај златан сат с ланцем... Ако не ћеш, ми Кемо се тући на живог и на смрт!