Полицијски гласник

250

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33

— И Анита те остави? — Отац је на то принуди. Из искуства морате знати, госп. комесару, да матора.сељачка јогуница, кад једном науми нешто, што му се види корисно, не преза ни од каква зла. И са свим је зло радио. Ми нисмо били ништа крили од њега, и, док сам ја ту био, није нам стајао на пут. Познавао иас је обоје и знао добро, да је сваки труд залудан. Али кад сам узет у војску и са батаљоном отишао у Херцеговину, онда виде, да му је дошло време. Тиме се он користио, како му је само требало. Писао сам Анити с почетка по које писмо, ма да ми је писање увек тешко ишло. Ни једпо од тих писама она пије добила. Отац се старао да њих на време нестане. На против, пред Аниту је износио, да сам, како бајаги моји другови пишу, почео у туђини разуздано живбти, да, шта више, ни буле не штедим и да се са свим отворено ругам и смејем девојци, која за мном [јадикује код куће и хоће да очува верност своју према мени. Анита ме је сада уверавала, да у то није могла веровати; али, слушајући из дана у дан све једну те једну песму, она јој се, најпосле, и привиче. А жене су, и без тога, све склоне, да у томе буду неповерљиве. С тим се само Анита не би могла сагласити. Отац знађаше за још драстичнија срестаа. Дозиао је, да је Геко Молини бацио око на девојку, а добити за зета најбогатијега момка у нашој општини, био је за лакома старца ћар, који није могао упустити. Вративши се пре осам дана са своје војне дужности, нађох Аниту као младу Гекову. Нећу описивати беснило, које ме због тога обузе. Гледах да у вину заборавим свој бол и стадох се са сваким свађати. Људи рекоше, да је Никоговић остао веран себи, шта више да се вратио још гори, него што је био. Кад сам Аниту јуче први пут опет видео, пљунуо сам иред њу. Она при том беше као смрт бледа и не могаде речи пустити из уста. Мало за тим, добијем од ње писамце, којим ме заклињаше, да, кад се смркне, дођем у врт иза куће, па ће ми објаснити и доказати, да никад није волела кога другог, него само мене. Геко није био код куће и имао се вратити доцкан у ноћ или сутра рано. С почетка не бејах вољан да послушам, јер за Аниту, која ме је изноверила, нисам хтео више да знам и намеравао сам, да оставим своју домовину. Али кад се'смрче, нека невидљива сила гоњаше ме да одем на место састанка; чињаше ми се, да морам Аниту јогп једном видети, да бих јој казао колико се о меие огрешила и да јој у очи кажем колико је презирем. Али друкче би суђено. Кад ми она, гушећи се у сузама, исприча шта је све чињено и колико је мучена, па ми се закле, да би, за доказ своје непроменљиве љубави, још те ноћи оставила своју кућу и свога мужа, јер би јој милије било ма где у далеком свету подносити са мном сваку беду иего уз омрзиута Гека живети у обиљу, онда сам пред њом пао на колена и молио је, да ми опрости за поругу, коју сам јој тога јутра учинио. — Како се, за тим догоди зло, ни сам не знам добро. У један мах нешто шушну из џбуна и на месечини видех где нож севиу. Да ли беше подигнут на мене или на Аниту? Не знам. Извучем свој нож и тога тренутка лежаше Геко Молини крај мојих ногу, сав у крви Надзорни агенат предаде ми, међу тим, једну хитгту службену депешу. Отворих је и прочитах: »У Св. Вартоломеју, у врту своје куће, нађен је Геко Молини, ножем убоден, мртав. Јака сумња пада на сеоскога момка Петра Спандију, званога Никоговића, човека јако озлоглашена. Он је у бегству. Потера је учињена.« — Петре Спандијо, овим се потврђује твоје казивање. Ти се стављаш у притвор. — — Порота је нашла, да је Петар Спандија крив за убиство без предумишљаја, и нрема томе је осуђен на пет година робије. Да ли ће он, пуштен из казнена завода, остати стари Никоговић? Лепа Анита имаће у р>укама судбину његову. т ■ М ■ Г Д Е Ј Е ЛЕШ? (нАСТАВАк) III. МЕХАНА КОД „ВРАНЦУЗА". Готово на крају варошице Н. има једна механа, која се зове »код Вранцуза"... У ту механу свраћају рабаџије, а по неки пут наврати се и какав трговац. За „отменије" госте,

има ту један собаџик, у коме је застрт сто и неколико дрвених столица. На сред тога. собаџика виси мала, чађава лампа, која жалосну светлост баца ноћу на предмете, који се ту налазе. Ову механу од скора држи неки Цинцарин. Од куда је овамо дошао, нико није знао. Мало је говорио, што баш није особина Цинцара у'оиште. Као новајлија слабо је кога и познавао. За то је зар Лазар и изабрао за газда Павла ову механу ? 26. априла, око четири сахата по подне, дошао је Павле са Лазаром у механу код »Вранцуза«. У мехаии беше тада само један сељак, који изгледаше као да за столом дрема. Чим је чуо с врата јасан глас: еј, газда, јеси л' ту? одмах је скочио са столице, искапио остатак ракије, па је изишао на врата која у авлију воде. То је било тако брзо, да га ни газда од механе, па ни сам газда Павле није видео. Ал' што они нису впдели, видео је Лазар. Његове се очи засветлише а усие му се на смех развукоше. — Како си, газда? упита Лазар механџију. ■— Фала Богу, здраво, а ти? — И ја! Механџија тек промрмља: да ме ђаво носи ако си знам кб је овај човек ?... — Има ли добра вина? упита опет Лазар>. — Има, има, тимочко, ама убаво ! — Донеси пб оке!.,. Механџија оде а Лазар са Павлом уђе у онај собаџик за »отмене" госте. Павле је био нешто нерасположен. Његове мисли лутаху далеко, тамо, где му је жеиа и син. Чинило му се, да је сад код куће. Обилази ливаде и њиве, штале и качаре... Чисто види, како је то све прегло на свој посао. Беше му у тај мах тешко на срцу. Кајао се из дубине своје душе, што је пошао на пут, сам, са овим »калаузом« кога честито још није нн познао... Од куд да се њему повери?,.. За што се повео за његовим говојзом ? Па могао је и други пут отићи где је хтео? За што баш тако да хита ? Све је то газда Павле премишљао, ал' опет пије могао да одоли наваљивању свога »калауза«. Та он је тако лепо говорио, тако живо представљао корист његову, да је и мимо воље кренуо на пут да пазари стоку по јевтину цену. „Власт продаје у бесцење стоку за порез« вели му „калауз«. Тамо је сада „елбет (( за трговца. За недесет дуката да узмеш чптав и џелеп (< ; ама стока да ти око стане." Ето, за то је и кренуо на пут. Ћар је за тренут угушно у њему сваки други осећај. Па некако и Лазар се умео око њега наћи. Где он оком ту он скоком!... Чува га и нази ка' оца. Док је он сиавао у механи Д... дотле је Лазар пребдио пред његовим вратима. То је Павле знао. Веран, мисли у себи, као пас. Такав ми човек и треба за тај посао... Механџија донесе вино. Лазар поче наливати чаше. — Пиј', газда! — Вала и могу. Хоћемо л' овде преноћити? — Јок! Хоћу да те угостим вечерас у својој кући. Близу је. За черек сахата тамо смо... Имам и ја газда своју кућу, своју чељад и свој мал. Б, вала, волим, да твоја иога ступи на мој праг, него Бог зна шта! Како ће се моја Јелица радовати, па тек мој Радован. Добра је то зкена, моја Јелица, а Радован? Чита ка' вода ! Целу »песмарицу« зна већ на памет! Па што пева — батали! Кажем ти, мило ће ми бити да те мало угостим. Послао сам већ о томе абер кући. Надају нам се... Па онда, знаш, „поштивам® те ко ро^еног оца! Видим, да ће са тебе и моја срећа сипути... Пошто се одморише, Павле рече да се полази. — Па мОжемо, прихвати Лазар, ал' у томе часу поће му крв на нос! — Ето белаја! Мораш мало причекати да ми крв одиђе. Тако мени, тек... Од куда ова крв тако изненада? Да не буде како силом изведена? То ћемо доцније објаснити. — Умиј се, рече Павле, па ће престати. •—• Одох на бунар. 0'ма ћу се вратити! Павле оста сам за столом. Уморан, обрхван разним мислима, задремао је. Мехаиџија га није узнемиравао. Кад се Павле пренуо из сна, мрак је већ пао. Лазар сеђаше поред њега.