Полицијски гласник

БК)Ј 3?

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

281

Основ тужбе дуг од узиманог хлеба. Вредност дажбине 58 динара. Докази: рабош »квочка«. 27 маја 1897 г. Марко Петровић Пожега. хлебар овд. На аолеђини Бр. 574. одредити рочиште за пресуђење овог спора. 27/У 1897. г. Председник суда Пожега. М. Драгић 6. белешка Рађено у суду општине пожешке 12 јуна 1897 год. у Пожези. Белешка по спору Марка Петровића, хлебара овд. Противу Милоша Борисављевића абаџије овд. Због дуга од узиманог хлеба. Доказ рабош Судили су Председник суда ' М. Драгић Судије П. Јанчић С. Илић Деловођ М. Атић На данашње рочиште дошли су парничари. Нису су се могли поравнати. Тужилац оста при тужби, тражећи да суд осуди туженог на плаћање дуга, да му накнади таксу и за данашњи предстанак 10 динара. Тужени рече : доиста дугујем тужиоцу од узиманог хлеба но не толику суму, коју он тражи, но само 28 динара. »Пиле® сам -изгубио, но ћу се заклети на моје наводе, а верујем и тужиоцу на противно. Тужилац рече: да заклетви овде нема места, пошто он подноси рабош који је потпун доказ о постојању дуга, и пошто исти рабош тужени признаје као свој. в. сј /дски разлози Тужилац за доказ свога тражења подноси рабош, који тужени као свој признаје. Из истога се види, да је тужени од узиманог хлеба, на истом задужен са 58 динара. Наводима туженог да је сума задужења мања, нема места, јер зато би могао за доказ поднети само „пиле«, које тужени вели да је изгубио. Тако исто код већ поднетог доказа, нема места заклетви. Зато суд општине пожешке на основу §. 6., 13. и 15. грађ. поступка. Пресуђује Да тужепи Милош плати тужиоцу Марку, педесет и осам динара дуга од узиманог хлеба, да му накнади таксу у 3*20 динара и на име трошка и дангубе пет динара. Пресуда одмах саопштена париичарима. Од суда општине пожешке 12 јуна 1897. године Л» 732. у Пожези. Председиик суда М. Драгић Деловођ Чланови: М. Атић II. Јанић С. Илић N6 Заведи нресуду са белешком у протокол пресуђења. Рабош као доказ вреди у колико се истог „квочка" слаже са »пилетом«, и када је исти потписан од стране дужног, или је утврђен његовим печатом. — §. 25. грађ. пост. а. тужба Суду општине ваљевске Сад о Михољу дану ове године, држао сам на вашару ортачки шатру — механу, са Јованом Петровићем, пил,аром овд. По свршеном рачуну и исплати свију трошкова око поставл>ања шатре и расклапању исте зарадили смо на чисто око 300 динара. Према овоме има ова зарада да се подели на нас двојицу и онда мени припада на мој део 150 динара.

Како Јован не пристаје на леп начин да ме исплати, то га тужим суду и молим да га осуди на плаћање ове суме, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе 20 дин. За доказ да смо ову радњу радили ортачки, и да ми је по пречишћеном рачуну, ову суму дужан платити, позивам се на сведоке: Петра Ранчића абаџију, Марка Илића ииљара, Јоцу Костића ковача и Лазара Папића каФ. Тужбе основ дуг од ортаклука. Вредност тражбе 150 динара. Доказ сведоци. 3. октобра 1897 год. Марко Илић Ваљево. касапин. 6. белешка Рађено у суду општине ваљевске 5/Х 1897 год. у Ваљеву. Белешка по спору Марка Илића касапина овд. противу Јована Петровића пиљара Због неиспуњења уговора о ортаклуку. Судили су Вредност тражбе 1 50 динара. Председник суда П. Спаоић Судије Н. Илић Т. Ивковић Деловођ А. Спасић На данашње рочиште дошли су парничари и сведоци. Нису се могли поравнати. Тужилац оста у свему при тужби. Тужени рече: не признајем тужиоцу никакав дуг од ортаклука, јер шатру на Михољском вашару нисмо држали ортачки, но је он радио код мене у шатри као обичан надничар, и што је имао да прима, ја сам му иснлатио. Тражи да се тужилац одбије и да му плати дангубе 6 динара. Испит сведока I Петар Ранчић, абаџија, има 42 године, у свему способан за сведока на питање суда каза: На два дана пред Михољ дан ове године, седео сам у друштву са тужиоцем и туженим у каФани Лазара Папића, и тада сам чуо да су се исти споразумели да раде ортачки у шатри на вашару тако: да тужени о свом трошку направи шатру а тужилац да донесе судове, а пиће и остало дао им је на вересију сам каФеџија Лазар, па о свршетку вашара, пошто се исплати трошак око шатре и дуг, онда да деле чисту зараду по пола. На исцазано ћу се заклети. Дангубе тражим 4 динара. II Лазар Папић каФ. овд., има 38 година, способан за сведока на питање суда каза: На два дана пред Михољски вашар, у мојој каФани, споразумели су се тужилац и тужени, да раде ортачки у шатри на вашару, тако: да тужилац о свом трошку подигне шатру, а тужени да унесе остали прибор и судове, па по свршетку вашара по исплати свију трошкова, да добит деле по пола. У то име ја сам им дао пиће и остале потребе на веру. По вашару тужени Јован исплатио ми је сав дуг, а како су они свршили рачун не знам. Заклећу се, дангубе тражим 4 дииара. III Марко Илић пиљар, има 48 година у свему способан за сведока каза: Први дан по вашару, а када су тужилац и тужени раскопавали шатру и прегледали рачун, био сам на лицу места и тада сам видео да им рачун стоји тако : да су на чисто преко свију трошкова зарадили 300 динара, и тужени је тада рекао тужиоцу, на твој део долази 100 динара. Имам да наплатим нешто од вересије од продате стоке на пању, зато дођи сутра у механу Рончевића, иа ћу ти све поштеио исплатити. Тужилац је на то пристао. Заклећу се. Дангубе тражим 4 динара. IV Јоца Костић ковач, има 26 година у свему способап за сведока каза: V свему као и сведок Марко. Заклеће се. Дангубе тражн 6 динара. Тужени изјави да сведоци неистину сведоче. Сведоци су на своје исказе заклети.